Ljubav, strast i greh - prica I
Autor bealiever | 14 Sep, 2009
- Hajdemo na kafu... njegov duboki, barsunasti glas odzvanjao je u slusalici telefona. Nije razmisljala ni sekunda, obukla je jaknu i krenula. Cekao je ispred zgrade, nervozno paleci cigaretu dok je otvarao vrata kola. Cinilo mu se da ce se onesvestiti kada je dasak vetra doneo njen prijatni parfem do njegovih nosnica. Secao se tog mirisa svake veceri dok je sedeo sam, negde daleko od nje - Dobro vece, uz osmeh mu se obratila sedajuci na suvozacko sediste. U ocima joj se videlo koliko joj je drago sto ga napokon vidi.
- Koliko je proslo? - ispijajuci gutljaj vrele kafe, osetio je kako mu se usne grce.
- Ne znam, dugo... godine. Tiho je odgovorila. Jos uvek ga je volela, zelela njegove dodire, usne. Nedostajali su joj svi oni razgovori koje su vodili do u beskonacnost. Neiscrpne teme i neumorni pogledi... A onda je otisao, bez pozdrava... bez reci... Crta bola joj se pojavi na neznom licu.
- Duso, sta ti je? zabrinuto je upita. Pogledala ga je ostro, kao da je on mogao da joj cita misli. Kao da je ocekivala da zna sta joj je proslo kroz glavu. A i ta rec, duso, tako dugo nije boravila u njenim usima... barem ne tako topla i prijatna.
- Nista, samo mi nikada nisi objasnio zasto si otisao. - Zadrzavala je nervozu i bes u sebi, ne zeleci da ga uplasi.. da ga otera. Plasila se da ce ustati i otici.
- Nisam vise mogao da budem drugi... sada sam tu jer si sama.
Sasekao je njene misli, bujica suza krete niz njene obraze. Jecaj se odvali kao santa leda iz njenih grudi.
- Ne placi, molim te. Tiho joj rece, stezuci je u svom narucju. - Hajdemo odavde, zelim da budemo sami.
Duga voznja u tisini uz laganu muziku i stisak ruke. Reci su bile suvisne. Oboje su znali sta sledi.
Tri hrasta pored ograde vijorila su na povetarcu. Treperenje lisca se videlo na mesecini. Dobro poznata kapija i zvuk pri otvaranju. Vratila se tri godine unazad. Sve je bilo isto, zelja, ruka u ruci, pogledi... samo nedostaje onaj skakljivi osmeh i nehaj za citav svet.
Zakljucana vrata, flasa vina i dve case nehajno spustene na pod pored kamina. Nisu docekale da se napune tom sladunjavom tecnoscu. Nedaleko od njih izlizane farmerice i pantalone na straftu. U brzini svucene, isprepletanih nogavica.
Ovlas je prelazio usnama preko njenog vrata dok su mu ruke cvrsto drzale barsunastu kosu i ledja njegove jedine ljubavi. Taj osecaj je tako nedostajao. Ljubila ga je neznajuci da li stoji ili leti. Nije joj ni bilo vazno, samo kada je tu, u njegovom zagrljaju. Eksplozija osecanja izazva uzdah, jecaj... suze srece, dugogodisnjeg bola... sve je pomesano. Volela ga je vise nego ikada, a i on nju. Blagi pokret, pun snage, spusti je na mekani pokrivac na podu. Predala se. Jednostavno nije znala sta drugo da radi. Toliko ga je zelela da nije imala snage ni za jedan pokret. Uzdah za uzdahom...
Goreo je od zelje, ali i od straha. - Koliko dugo sam te zeleo i ceznuo... promrmljao je kroz zube suzdrzavajuci se da je od siline zelje ne povredi. Njegove ruke u grcevima svukose belu cipku sa njenog vrelog tela. Poljupcima zameni svaki milimetar garderobe. Pekla ga je njena koza a ujedno umirivala.
- Ne verujem da si tu, u mojim rukama, moja, samo moja... kao odgovor je dobijao samo vatrene uzdahe i poljupce. Rukama i nogama ga je privijala uz sebe u zelji da postanu jedno. - Ne ostavljaj me, nikada vise... Tela oblivena vodom zudnje i ljubavi, zaneseno su igrala u ritmu. Stisci sve jaci, dah sve brzi. Neopisivi grc zanosne igre dvoje ljudi i osmeh... Usne na usnama, stopljene za sve godine nedostajanja.
Dok je lagano spustao na postelju, pogledi im se susretose. Nije bilo potrebe za recima, sve je bilo jasno. Tu sada i zauvek.
