« Dosta je bilo
Tragovi lepih secanja »

Nikada oplakan

Autor bealiever | 4 Sep, 2009
    Kotrljaju se oblaci
    u potmulom jeku
    dok nad tvojim grobom
    bezimena stojim...
    Znam,
    ti nisi tražio
    ni buku, ni dreku
    a opet ne mogu da odolim
    a da jecaj iz grudi
    ne zatutnji visovima ovim.

    I ostavljam te opet,
    a duša još mi stoji
    na stopama istim,
    na dlanovima tvojim
    I ljubim ti sliku
    i oči moje sreće...
    Znam,
    vratiti ih neće molitve, ni noći
    Ali, jednog dana,
    bez daha i sama,
    ja ću tebi poći...


This entry was posted on 04 Septembar, 2009 14:23 and file under Mali poetični pokušaji . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

9 Komentari & 0 Trekbekovi od "Nikada oplakan"

    tesko je...

    Autor stepskivuk 04 Sep 2009, 14:39

    ..tužno,tužno nije lepo al i to je život...
    ...ovo je ipak lepo napisano...poz..

    Autor Jovan s.s. 04 Sep 2009, 15:36

    Stepski,
    da, veoma je tesko...

    Autor bealiever 04 Sep 2009, 15:52

    Jovan s.s.,
    zivot je sve sto se desava nama i ljudima oko nas, sve je povezano i nista nije slucajno...

    Autor bealiever 04 Sep 2009, 15:54

    Kako je tužno...

    Autor poluuspavanka 04 Sep 2009, 19:31

    Ovde ne postoje prikladne reci.
    Cutim.

    Autor casper 04 Sep 2009, 22:18

    Тако боли...
    И онда схватиш...колико си уствари имао...
    :(
    Поздрав теби!
    ***

    Autor behappy 05 Sep 2009, 00:14

    Тако боли...
    И онда схватиш...колико си уствари имао...
    :(
    Поздрав теби!
    ***

    Autor behappy 05 Sep 2009, 00:16

    ...žao mi je...

    Autor sanjarenja56 05 Sep 2009, 09:13
Dodaj komentar





Zapamti me