Slomljena krila

Autor bealiever | 30 Jun, 2008

   Placem, sada, skrivena od tudjih pogleda... Sutra, meni tako vazan dan, a ja se osvrcem godinama unazad... Ne znam kako, ali neko mi je darivao tu moc da osecam, predosecam... ne volim je... sada znam da osudjena sam na vecitu borbu sa sudbinom protiv koje ne mogu...

 

Miris smrti

sapleo se u mojoj kosi;

zamrsio se i upetljao

u cupavom cvoru

bez nade za spas.

Gazim krvavo stenje,

Korov suv...

magla prekriva dim i jad...

Ptica, slomljenih krila

uplaseno gleda

moju siluetu

i upire pogled ka nebu

koje ne nudi joj spas...

Podizem je

i grejem u narucju

dok suludo udara

kljunom po mojim rukama

jer ne zna da su i

moja krila slomljena. 

 

I opet taj isti san... 

Grmljavina ili nesto drugo :0 .....

Autor bealiever | 27 Jun, 2008

 Citavog dana vrucina... znoj se sliva sa cela, iz kose i nekako pronadje put preko obrva i nosa sve do ivica usana. Taj slani ukus sopstvene tecnosti jos vise pojacava osecaj iznemoglosti usled nekakvog toplog udara. Sta se ovo desava sa vremenom poslednjih godina... sve se nekako izoblicilo, promenilo. Nema vise onih nekadasnjih "normalnih' godisnjih doba, sada sve ide iz krajnosti u krajnost. Evo, pocinje odjedared da duva neki sasavi vetar, cas topao, cas hladan, prosto da se smrznes. Pocinje i da grmi a nebo je vedro, vide se sve zvezde. Jeste li primetili kako poslednjih par godina grmljavina povremeno zvuci cudno. Mnogo drugacije nego nekada. Kaze moja baka, "...ma ono bombardovanje je krivo, radijacija dijete...". Hmmmm, mozda, ko zna, a mozda je i nesto drugo...

Iskljucite muziku i oslusnite...

 ... grmi, jel da? 

Suprotnosti

Autor bealiever | 21 Jun, 2008

 " "Zakon jedinstva i borbe suprotnosti" je jedan on tri poznata Hegelova zakona dijalektike, u Hegelovoj filozofiji apsolutnog idealizma. Prema ovom zakonu Hegel smatra da sve što postoji u sebi ima svoju suprotnost. Ta suprotnost počinje u prvoj fazi kao razlika. Zaoštravanjem tih razlika dolazi se do druge faze koju Hegel naziva suprotnost. Daljim zaoštravanjem dolazi se do treće faze, a to je proturiječost koja nužno proizvodi nešto novo." (Wikipedia)

   Poslednjih dana se desavalo dosta toga sto me je teralo da se suprotstavim sama sebi a i drugima. Teska borba unutar mozga i duse, silna preispitivanja i ono cuveno sekspirovsko "biti ili ne biti". Ishodi i nisu vazni za vas, ali u principu ja sam takva osoba da ne volim da gubim, pa u svemu sto radim trazim prvenstveno sebe. U tim situacijama, naravno, cesto morate odstupiti od onih duboko ucrtanih pravila i malo skrenuti sa pruge koju ste sami za sebe postavili. Sada, posto su se strasti malo smirile, mirne glave mogu da sagledam ono sto je vec iza mene, tj. ono sto je odradjeno. Zadovoljna jesam ali otvara se drugo pitanje koje me danas malte ne proganja.

 Suprotnosti... Koliko su one potrebne u nasim zivotima, koliko su ceste? Malo sam citala i shvatila da se u stvari, citav zivot sastoji od suprotnosti. Svaki trenutak naseg postojanja je protkan nitima suprotnosti, samo sto ih retko ko vidi, jer ih u principu i ne trazi. Od cega krenuti? Meni najbliza solucija za razmatranje te pojave je sam odnos izmedju mene i mog supruga, Mrvice :). Stavila sam na papir prvo nasa interesovanja. To je izgledalo otprilike ovako: Mrvica se bavi prevozom robe u javnom i drumskom saobracaju ( tj. radi sa sleperima i kamionima prikolicarima), ja, kao totalna suprotnost, slikam i vajam. On za vreme odmora voli frizider, krevet i tv ; ja, setnju po prirodi i pisanje, citanje... Volimo i razlicitu vrstu muzike (potpuno), razlicite zanrove filmova... Sada vam dodje da se zapitate, pa kako to mi funkcionisemo? :) Odlicno! Stvar je u tome da se samim suprostavljanjem nasih interesovanja ne mesamo jedno drugom u posao ili hobi. Mada redovno trazimo savete jedno od drugog po pitanju nekih stvari koje cine zivot uopste i tu imamo razlicite stavove. To vam je kao dva magneta suprotnog elektriciteta. Po Heqelu, mi smo u prvoj fazi suprotnosti.

 Kada bolje razmislim, crna i bela su dve totalne suprotnosti. Crno predstavlja smrt, tugu, ocajanje, u veronauci i okrenutost tamnijoj strani, dok bela oznacava zivot, radost, nevinost. I savrseno se slazu. Na modnim pistama cesto cete videti kombinaciju crne i bele kao odrazavanje potpune elegancije. Sada mi padose na pamet nekadasnje straftaste zatvorske uniforme :) - crno-bele. Crno kao 'bio sam los', a belo kao 'popravicu se, ima nade' :)) Dobro i lose, prave ravnotezu i opstaju. Upravo tu se vidi ona suprotnost koju Heqel naziva drugom fazom, suprotstavljaju se ali ipak funkcionisu zajedno.

 Medjutim tu je i treca faza suprotnosti. To se desava kada suprotnosti vise na nailaze na tacke preklapanja. Tada dolazi do protivurecnosti koja dovodi cesto i do skandaloznih zavrsetaka. Mislim da ne moram da vam dajem primer jer ima ih mnogo i srecemo ih svakoga dana.

   Sta sam htela da kazem ovim tekstom? Jednostavno, nemojte se plasiti suprotstavljanja i suprotnosti. Upravo ta mala cuda cine zivot ovakvim kakav jeste, zanimljivim i podnosljivim. Svaka rasprava je u stvari znak suprotstavljanja misljenja i branjenja svog stava. Ljudi koji pokleknu pred tudjim stavom, samo pokazuju da su jos ne naviknuti na suprotnosti
 i da su podlozni uticaju tudje reci i dela. Budite jaki, budite suprotni u optimalnoj dozi :), jedino tako cete se izboriti za svoje mesto medju suprotnostima koje nas okruzuju. Meni uspeva :)

 

Pozz :) 

Gnjavaza

Autor bealiever | 11 Jun, 2008

Nekako ovih dana nisam ni za citanje ni za pisanje....hmmmm...za slikanje jos manje... Evo, pokusavala sam da nateram sebe da procitam par postova, mojih omiljenih blogera, ali bezuspesno... onda, malo da vas gnjavim. Sve mi se nekako izokrenulo. Cini mi se da gubim one dobre navike, a da one losije izlaze na videlo i pocinju da zauzimaju citav prostor oko mene... Opet ona suluda, bezrazlozna utucenost obuzima i um i telo... Pitam se zasto mi nailaze ti periodi kada mi nije ni do cega... Ljudi me znaju kao nasmejanu i pozitivnu osobu i nemaju prilike da me vide ovakvu kakva sam sada, jer, jednostavno, ne izlazim iz kuce. Kada bih samo imala snage da uhvatim cetkicu i krenem da radim, ali neeee...... nesto mi ne dozvoljava. Evo i ovaj tekst jednostavno zraci negativnoscu, umorom... A odmorna sam, mislim fizicki, samo, mozak mi je premoren... Ima li neki odmor za mozak? Postoji li nesto sto bi moglo da izbrise sve one stvari o kojima razmisljam a koje me smaraju? Mislim da nema. Zivimo u tako ustaljenom svetu, da mi se ponekad ucini da su ljudi kao roboti. Svakoga dana isto. Ustajanje, dorucak ili ne, posao, malo price o ovom i onom, ko je koga, ko je sta, mastanje za kancelariskim stolom o odmoru iz snova, koji vecina ljudi nikada nece doziveti, (neki cak moraju da polome nogu ili ruku, ne daj boze, da bi dobili par dana "odmora") vracanje kuci sa posla u pokusajima da se nadje smisao zivota u svojoj porodici.... Svakoga dana isto. Zar smo svi mi zarobljeni u jednoj istoj semi? Radi da zaradis, da opstanes, da se prehranis, mozda dozivis nesto lepo, jednom godisnje?... Eto, lepo ja kazem da sam negativac ovih dana. A mozda je to samo ona tamna strana svakoga umetnika koja nas razlikuje od drugih. Mozda jednoga dana i odsecem sebi uvo iz protesta prema samoj sebi i svetu, ili zato sto mi se toga trenutka ne svidja, kao toliko cenjeni Vincent?...Ma neeeee. Ja samo priznajem sama sebi da mi je svet ponekad toliko dosadan, naporan...  Vise ne znam sta trazim ni od sebe same a kamoli od drugih...  Gledam ovu danasnju decurliju. Devojcice od 15-16 god. izgledaju, a bogami i ponasaju se kao da im je trideset, klinci kao da im zivot zavisi, jurcaju motorima 200 na sat, a kada se negde zakucaju onda su mama i tata krivi. Skole u haosu, bez reda i pune nasilja, porezi sve veci, plate sve nize, ako ih uopste ima... Rasuloooo, ali opet, vlada neka ustaljenost i u tome. Cujemo nesto na tv-u, kao desava se... A sta se to desava? Kome? Ja kao  treba da se potresem  zbog zemljotresa tamo negde na drugoj strani sveta ili uragana, poplave?  Vise se ne potresam jer sam shvatila da se niko, ama bas niko ne potresa ni zbog nas! Shvatila sam da ti neki, tamo, samo gledaju kako da zarade na nama, kao na jeftinoj radnoj snazi. I tome bi trebalo, verovatno da se radujem? E pa necu! Dosta mi je i politike i vesti o tamo nekim katastrofama i nagadjanja meteorologa i brbljanja nekih tamo priznatih analiticara!

Bas sam se zanela... Izvinjavam se na gnjavazi. U stvari, ako ste resili da procitate ovaj post i nije bio gnjavaza :)

Pozdrav od jedne trenutno sumorne i svetom zgrozene bee... 

Evo obecavam, kada dobijem sedmicu...

Autor bealiever | 3 Jun, 2008

  

                                

 

   Da li ponekad sakupite dovoljno hrabrosti i presaberete se koliko vam to novca jos nedostaje da biste bili potpuno srecni? Znam da novac nije sve na svetu i da se njime ne moze kupiti ni sreca, ni zdravlje, ni porodica a ni prijatelji (prijatelji pogotovo), ali necemo sada o filozofiji zivota.

   Poslednjih par godina, aktuelne su kojekakve igre na srecu, pa medju njima i porez za budale koji ja redovno placam u vidu loto listica:). Naime, poslednjih par godina igram iste tri kombinacije, plus poneku koja mi se oda u vidu nekakvog prividjenja:), u nadi da ce sreca malo baciti vrlju i na moju stranu 0:) Ne mogu reci da nemam srece u zivotu, jer je zaista imam. Ako ne na igrama na srecu (tj. nesrecu) onda u obicnom, ovozemaljskom proputovanju.

   Kada me neko pita sta me to drzi da jos uvek imam nadu da cu se ogrebati o koju hiljadu evrica drzavnih para,  navire mi toliko misli da prosto ne mogu da dam jedan, obican odgovor. Kazem sebi, kada mozes da ubodes peticu, sto se desilo vise puta nego li imam prstiju na rukama, mozes vala i jednu sedmicicu. Moj dragi suprug mi cesto kaze da sam vestica, barem je tako govorio do skoro. Kaze "kukala si kako ti treba auto, mozak si mi izbila i dobi ti auto, pa si kukala za nov racunar i dobi racunar, kukala si da ti treba da otputujes negde i otputova ti...ne znam kako to radis, ali...", a mene samo citavo vreme svrbi levi dlan:), "ajde sada malo kukaj kako ti treba sedmica na lotou...":))) Sta da se radi kada neko ume da prizove, sve osim sedmice na lotou :) Tesim se tako, ispunjavajuci onaj bledo crveni listic, smisljajuci modele po kojima se moze destiti ta slucajna kombinacija i zalutam u razmisljanju sta bi ja ustvari radila sa tolikim novcima!? Veceras je sedmica iznosila oko devetstotinahiljadaeura, pa sam se prema tome i orjentisala...Desavalo se to i ranije, ali danas sam sklopila konacnu kombinaciju.

 

                  
 

   Sedim ja danas u batinom it caffeu i slusam jadikovanje ljudi oko mene. Inace, sve su to ljudi koje, pretezno, dugo znam i redovne su musterije u istom. Moj brat, veciti apsolvent na kriminalistici, onako smusen problemima postojanja, stoji za sankom i u pogledu mu vidim da ne moze vise da izdrzi torturu situacije u kojoj se svi mi nalazimo, neko vise, neko manje. Tako mi ga je bilo zao, a nemoc da mu pomognem rusila je moje raspolozenje po ko zna koji put.... Pored mene, na visokoj, barskoj stolici, gnjezdi se njegov, jos od osnovne, skolski drug. Gledam njega, onako visokog, mrsavog i svetlog...ko bi pomislio da je to onaj klinac koji je svakoga dana ukrasavao nasu kucu divnim, neusiljenim smehom. Sada prica kako ce morati da radi bar sest meseci kako bi uplatio skolarinu za petu godinu tehnoloskog faksa. Covek sluzio civilnu vojsku par meseci, pa mu dosadilo da neguje dzangrizave bezpenzionere i zbrisao u redovne, gde se prosto nauziva. Sada, pred kraj vojnog roka, razmislja gde ce i kako zaraditi potreban novac...

  Gledam ih ja tako i u meni nesto sevnu, kao munja mi misao prolete glavom. Posto su me citavo vreme zacikivali u fazonu "ide da uplati loto, a sutra nema za hleba", ja im odgovorih, mozda i surovo... EVO OBECAVAM, KADA DOBIJEM SEDMICU NA LOTOU.... muk i tisina se odjedared pomesase sa mirisom bezparice i desetak pari usiju radarski se upravi prema mome glasu...

    Bato, samo ce ti advokat doneti koverat sa karticom deviznog racuna i veliki pozdrav u zdravlju i sreci da ti meni pozivis, a i mami i tati i mojoj Mrvici... a mene necete videti barem tri meseca... Kada se vratim, rec necu da cujem... Sta cete i kako cete, ne interesuje me.... Smeh poce da se mesa u moje obecanje...pri tome, isti onaj batin drug se umesa, "a mogu li ja da dobijem samo jednu hiljadu?". Kada si tako skroman, dacu ti dve! :))))) 

   I tako, barem se lepo nasmejasmo, ja obecah i obecanje cu ispuniti, normalno, ako dobijem sedmicu:). A sutra castim isto drustvo za ovu jadnu, skromnu peticu!!!!

                                                                                      Pozdrav svima od Be(a)liever

 

Odmor

Autor bealiever | 1 Jun, 2008

Evo, ni nocas nema sna... Pomislih da barem nekako utrosim vreme koje je preostalo do zore... Napravila sam jedan manji slide-show, mada ce se manjkavost raspolozenja i tu primetiti...

Pogledajte... treba samo malo strpljenja da bi se otvorio, ako ga imate.:).

 klik na:

Odmor za dusu