Vreme je

Autor bealiever | 19 Mar, 2008

Pocetak i kraj

 

Zivot,

tako cudno osecanje

prolaznosti vremena.

Zivot;

Detinjstvo,

Mladost,

Starost,

Smrt;

neizbezna sudbina

svakoga od nas.

Nas prvi pravi

Kraj.   

(februar '99)

 

 Zasto bas ova pesma?

 Ovih dana oko sebe vidim dosta nezadovoljnih ljudi. Opcinjenih svojim greskama, nerazumevanjima, strahom za materijalnim... Koliko njih razmislja o tome sta bi bilo kada bi bilo... Cesto i ja bacam svoje misli na tu stranu, na proslost i neke odluke i korake, preispitujem se da li sam dobro postupila, spremna da se izvinem drugima za svoje greske. Ali spremna da priznam i samoj sebi da sam gresila. Kao samar vraca mi se misao "hej, ti imas sve..." Tada posustanem u letu po cipkanim snovima i vracam se u stvarnost, osamucena sarenilom mogucnosti koje stoje predamnom. Sa svojih trideset prosla sam mnogo, kako lomova, padova, cini mi se jos vise lepih momenata. Kao da univerzum ravnja na tasovima sudbine suze i smeh... ali ova razigrana ludost umetnicke duse, natera ga da smeh prevagne... Pokusavam da svoje misli spakujem u par recenica, ali ne uspevam...tako brzo dolaze i odlaze ostavljajuci tragove koje brisu talasi novih reci...

 Da li ste ikada sanjali  mesta na kojima nikada niste bili?  Da li  su odredjene fotografije i predmeti u Vama izazivali nekakva, poznata osecanja koja niste mogli da rastumacite? Ja se konstantno srecem sa time... Novi mirisi pojavljuju se i minu mojom dusom, napune oci suzama i grudi uzdasima... Cini mi se da sam vec zivela...neki zivot tuge koji je ostavio tragove placa i teskobu.... Smrt, nas prvi pravi kraj ... Uce nas osnovama fizike i kazu "...energija ne nestaje, ona samo menja oblik...", a sta smo svi mi do energije zarobljene u obliku? Danas jedno, sutra...ko zna? I smejem se, ispunjavam svaki momenat svoga zivota radoscu. Ne dozvoljavam da me guse tudje brige. Ne dozvoljavam da me bombarduju losim naravima. Ucim decu da je vreme za smeh, paznju, ljubav,  zivot, jer zivot je samo jedan. Ma koliko puta ga ziveli. Vreme je da popunimo secanja lepim, dugotrajnim osmesima. Vreme je da smejem se!
 
 
 
2008-03-19 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

policajci i poljupci

Autor bealiever | 17 Mar, 2008

 Kako samo jedan obican razgovor navede coveka na neku temu koja mu se vrzma dugo posle te price u glavi.... Kombinuje se sa novim mogucnostima, radnjama, pricama.  Danas sam ja, na primer, "razgovarala" sa jednim poznanikom, koji ce se sigurno prepoznati kada ovo bude citao, i ta prica me jos uvek baca u smeh pri samoj, slikovitoj pomisli....Evo o cemu se radi...

  Danas mi je u prodavnicu usao covek i trazio od prodavacice da kupi nesto sto zaista ne postoji. Vidim ja iz prikrajka da ona ne moze da se iscupa iz citave situacije i objasni jadnicku da takvo sto jos nije izmisljeno, pa resih da ostavim na tren dopisivanje sa prijateljem i sredim stvar... Ubrzo covek ode i ja se vratih svojim obavezama. Ali ne zadugo....Eto ga opet, naoruzan ruznim recima i gromovima u ocima... Sevalo, pucalo, a onda dodjose gospoda milicajci i suptilno mu pokazase put, bili su zaista fini.

  Vratim se ja svom druzenju na msn-u, i citava prica se okrete u smeru o tome sta raditi kada naidjete na nekoga ko ne postuje zakon i druge ljude. Kazem ja da bi stvari trebalo resavati sa osmehom i bez svadje... Ali ne moze se sve tako resiti, sta kada se naidje na one kojima reci ne vrede, kazem - licem u lice... ili pesnicom u nos-, tog momenta sve predje u salu....sa druge strane dodje -ili usta na usta, kada moze-... Tog momenta mi se pred ocima stvorise policajci (naglasavam da je zena malo u policiji pa sam njih i zaboravila) koji umesto blokceta sa unapred odstampanim kaznama i pendreka kaznjavaju socnim poljupcima.... hiii hiiii....haaa haaaa haaaaa......... Mogucnosti razno razne; dezurna sluzba za prestupnike, saobracajci.... Dragi moji muski citaoci, koliko puta vas je zaustavio saobracajac? Koliko puta ste kaznjeni za ne postovanje u drumskom saobracaju? Neki mozda nikada nisu imali to iskustvo, ali zamislite novi nacin kazni.... posto po istrazivanjima tih i tih sluzbi, muskarci prave vise saobracajnih prekrsaja (napominjem da ne osudjujem muski rod, taman posla), usledeo bi rezultat: manje saobracajki a i saobracaja uopste... hiii hiii hiii.... Ja licno bih bezala od voznje, ko zna....

 Ako sam slucajno, ovom pricom nekoga uvredila ili povredila (ne daj Boze), izvinjavam se, nije mi bila namera....

zamislite samo.... hiii hiii haaa haaaahaaaaaaa 

believer

Autor bealiever | 14 Mar, 2008

ili

a onda

U orahovom hladu

Autor bealiever | 14 Mar, 2008

                                       

 

  Davno je to bilo, kada je zasadjen prvi orah na tom zelenom brezuljku. Pre nekih pedeset godina... ustvari on i puni tacno toliko u aprilu ove godine.

  Pitacete se kako znam? Moja mama je rodjena toga dana, kada je pokojni deka zasadio neznu sadnicu u plodno tle. Naime, kod nas se verovalo (poneki i danas veruju) da, kada se rodi musko dete u kuci, treba zasaditi rodno drvo blizu kuce, kako bi se loza nastavila. Kako je moja majka bila drugo zensko dete, moze se reci sa nekih strana nezeljeno zensko, deka se pobunio protiv sudbine i rekavsi "da je zivo i zdravo, bice unucica", ostavi jos jedan trag na taj dan. Neka selo zna da ce dece uvek biti. Moja majka dobi ime Vera. Nije ni mogao da predpostavi kako cu ja, njegova unuka biti vezana za taj isti oraj.

  Rasla sam u velikom hladu dragog mi stabla. Volela sam muziku vetra u njegovoj krosnji i miris mladih plodova koje sam skupljala. Jos uvek ga volim. Cesto sedim u orahovom hladu i osecam kako mi uliva snagu...kako disemo istim taktom... Kazu u selu, bio je to najlepsi i najplodniji oraj. Imao je najmirniji hlad, prosaran povetarcem i mirisima koje su dopirali iz obliznjih kuca... Kosci su pod njim odmarali za vreme kosidbe, uzivajuci uz casicu rakije, vrucu gibanicu, hladnu vodu sa bunara i miris pokosene trave... Volela sam smeh i pesmu na uzarenom suncu, dok preplanuli ljudi prevrcu polusuvo seno, trenutke odmora i price seljana o tome kako se vile nocu skupljaju pod ovim istim orajem.

 Zanele su me te price o vilama, pa resih da ih jedne noci i sacekam. Secam se da sam cekala noc punog meseca, jer su se po pricama samo tada pojavljivale... Popela sam se na sam vrh.... zvezdano nebo mi je bilo tako blizu, osecala sam dodir mesecine na svojoj kozi. U jednom moment, valjda zeleci da uhvatim rep zvezde padalice, zakoracih u prazno... Nisam osetila ni sibanje grana, ni bol, ni strah. Cini mi se da sam letela, sanjala, kao da me je taj isti oraj ljuljao u svojoj mekanoj krosnji. A onda vrisak, zapomaganje... Kuku deteeee.... ljudi pomagajteee.... Pokusavam da udahnem, ali bez uspeha, nesto mi stoji na grudima... kukuuuu, sta uradiiii, culo se bakino i dekino zapomaganje. Kako su samo lepe zvezde, kako su sjajne i tople...likovi prelepih devojaka  u sjajnim, nebeski svetlucavim haljinama, neopisivih likova i boja, milovale su me i smeskom mi govorile nesto, nesto cega se i danas secam ali ne razumem.

  Prosle su godine od te noci, ali se sve stalno vraca. Bilo je i jos dosta dogadjaja vezanih za to staro, snazno stablo, ali me samo jedan vezuje za njega... Da li sam imala samo srecu ili je stari oraj pozvao svoje prijateljice da mi pomognu, ne znam, nikada necu znati, ali cu ga voleti i bice deo mene do kraja mog zivota...
 

 

Neka stane vreme

Autor bealiever | 11 Mar, 2008

  Svako od nas, barem jednom u zivotu, oseti nesigurnost u sebe. Preispitivanja su konstanta svakog zivog bica, barem onih svesnih. Cesto sebi postavim ono cuveno pitanje 'sta bi bilo kada bi bilo' i nalazim sebe u masi, uvek okruzena uspesima, uvek bez greske, mane... Ali, nije tako. Ja sam od onih koji vole da uce na svojim greskama, ma koliko one kostale. Tek po obavljenom poslu, ma sta to bilo, shvatam da sam mogla mnogo bolje da 'odigram', da sam mogla da predpostavim jos nesto, sto bi mi pokazalo bolji put... A onda shvatam, ma koliko se ja trudila, ucila i predvidjala dogadjaje, cesto postoji neko ko bolje odigra potez i 'pokupi kajmak' a ja sakupljam mrvice. Ali upornost je jedna od mojih vrlina (a i mana), pa se ne dam tako lako.

 

 

 

Neka stane vreme

jer

nesigurno koracam

stazama zivota.

Okrecem se cesto

u strahu da

propustila sam

neku vaznu stvar.

 

Neka stane vreme

jer

opazam ljude

prolaze kraj mene

u zurbi jer

slede svoj san.

 

Neka stane vreme

jer

u vrtlogu tome

gubim samu sebe...

 

Neka stane vreme

da proverim sta

ucinjeno nije

da upotpunim svoj glas.

 

I neka stane vreme

jer

hrabrosti mi treba

da pronadjem sebe,

sta zelim, sta znam.

 

(januar 1999.) 

 

 

 

 

Jos malo slika

Autor bealiever | 5 Mar, 2008

Evo nekih novih slicica, starih radova. Izvinjavam se, ali prikazujem vam samo stare radove, jer nemam obicaj da javno emitujem nesto sto vec nije izlagano barem jednom u nekoj od galerija.

 

Par slicica drzaca za male svece, izradjenog od stakla sa morskim kamencicima...

 

---------------------------------------------------------- 

 Iz ciklusa 'rodna polja'

 ulje na dzaku (platno dzaka lepljeno na lesonit) 

 

-------------------------------------------

 

Iz ciklusa 'rodna polja' pogled na Bukulju

ulje na platnu

 

 

Nadam se da vam se dopadaju :) 

Nedelja i svi ste tu...

Autor bealiever | 2 Mar, 2008

a da ne bude da mene sa vama nema, tu sam i ja. Fenomenalan dan, kako vidim, ne samo meni i to mi je drago.

 Danasnje raspolozeno vreme iskoristih da malisane izvedem malo u prirodu. Nista lepse od cistog planinskog vazduha.

 

 Arandjelovac, moj rodni grad, u podnozju Bukulje pruza dosta mogucih relacija za setnju. Mozda ne znate ali park Bukovicke banje je najveci park na nasem divnom, starom Balkanu.  Tu je i sama planina Bukulja, kojoj opstina u poslednje vreme posvecuje dosta paznje, pa je uredjeno vise setalista, staza za planinare, lovacki dom, cak su napravili i izvidnicu sa koje se moze videti skoro citava Sumadija.

       

 Deo uspona do vrha Bukulje

 Pogled sa Bukulje

 

 

 a ovako izgleda ulaz u park iz pticije perspektive

 

 

 

 Kada iz grada krenete put Bukulje, sama priroda ce vas odvuci i do Garaskog jezera, bogatog ribom. U letnjem periodu kupanje je dozvoljeno samo na bazenu koji se nalazi ispod jezera, sa konstantno svezom vodom sa prelivnika. Mada cete uvek naci i nekog raspolozenog pecarosa koji se brcka kraj niza stapova. Dok nozdrvama, zeluca nadrazenog gladju koju izaziva samo cist vazduh, pokusava da uhvati miris sa obliznjeg rostilja, ostrim okom posmatra da slucajno ne naidje koji cuvar da prekontrolise sta se to sprema...:)

 

 

 

 Ovde provodim slobodno vreme, uceci da je priroda nas duh i nasa snaga. Skupljam snagu iz svake kapi kise, svakog zracka sunca... Ovo su mesta gde se osecam najslobodnijom, najacom.

 

Prijatno :) 

 

 

Divni dani, zar ne?

Autor bealiever | 28 Feb, 2008

Kako mi samo izmice vreme ovih dana... Obasjalo sunce, cini mi se citavu planetu, pa mami osmeh do osmeha. Ne vidim ovih dana ni namrgodjena lica, niti imam sluha za tuzne price. Sada je period kada se radujem svakom pokretu, uzivam u svakoj slici koju radim, bez napora odradjujem ustaljeni posao... Divno mi je! Znam da ne stizem da napisem nesto svakoga dana kao sto sam planirala, ali sta da se radi, ja sam umetnik u dusi, slobodna ptica koju vetar nosi... Kada bih mogla da vas sve zarazim sa ovim raspolozenjem...

Prikazacu vam par ikona iz moje domace radinosti :))

 

Sveti Arhangel Mihailo - u izradi

ulje na drvetu

pozlata listicima

 

Sveti Luka

ulje na staroj hrastovoj dasci

79x37cm

svetac moje kuce

 

Umiljenije

ulje na hrastovoj dasci

 

Bogorodica

vitrazne boje-staklo, drzac od oniksa

 

 

Sveti Nikola

vitrazne boje na peskiranom staklu, drzac od oniksa

 

 

Pozdrav! :))

Deko, i danas se secam...

Autor bealiever | 24 Feb, 2008

 Evo i mene posle par dana pauze. Desilo se upravo to da mi je bio potreban odmor, hitno... Trebalo mi je punjenje baterija negde gde nema ni ljudi ni telefona, sto je u danasnje vreme veoma tesko. Odlucila sam da odem na selo kod moje drage bake.

 Kako mi je nedostajalo to sedenje pod starim orahom u tisini, daleko od grada. Stare savijene grane upijaju sunceve zrake, umorne od zime i sivila proslih dana. I to staro drvo zna da se raduje prolecu koje dolazi.

 Samo ja i obisi olovke na papiru dok lagani povetarac donosi mirise pogace iz stare seoske furune. Secam se detinjstva i dana provedenih uz istu tu furunu dok mi je deda pricao price iz onih malo lepsih vremena. Nedostaje mi, cini mi se, svakim danom sve vise...neki ljudi nikada ne umiru, zauvek ostaju zivi u nasim secanjima. Tu je i stari, izbledeli sah na kome sam povukla svoje prve poteze... Stoji na jos starijem kredencu izmedju mirisljavih dunja, moleci da ga neko otvori i ugreje tuzne figure u svojim rukama...hm, tek sada znam sta je deka hteo da kaze svakom recju uceci me kako se planira potez u napred. Govorio je da je zivot isto sto i sah, da moras planirati unapred da bi bio spreman na sve sto je ispred tebe. 'Gledaj, oseti, znaj sta ce protivnik sledece uraditi...cesto se pojavi neki konj koji ti blokira svaku mogucnost...' Vucena tim divnim secanjima, skidam prasinu sa poklopca, otvaram ga i pustam da me obuzme neko drugo vreme. Jos osecam svaki potez ruke dok urezujem svoje i dedino ime na drvenu kutiju. "Tako cemo uvek biti jedno uz drugo" rekao je. Dok prelazim prstom preko tih slova otima mi se suza...jedna, druga... A onda shvatam da on ne bi zeleo da placem. Nikada nije voleo da me vidi tuznu "samo nemocni placu...a ti ne smes nikada biti jedna od njih" i osmeh mi zaigra na usnama. Da, bicu jaka i nikada me niko nece videti da placem, da patim... Kada razmislim i nije. Nikada nisam dopustila da me bilo ko zatekne slomljenu u suzama, za to postoji i vreme i mesto, negde u tami moje sobe sa duhovima mog zivota...

 

   

 

 

Slika slici

Autor bealiever | 19 Feb, 2008

Danas i nisam bas posebno raspolozena za pisanje, pa cu vam predstaviti par svojih radova...

 

 "PORTRET JEDNOG KONJA"

ulje na platnu, 2006.

48x72cm 

.

*****************

 

 

 

"TAJNA"

ulje na platnu,2006.

120x60 

 

Ovde sam pokusala da dokazem sebi da mogu da uradim akt i bez modela. Pokazalo se da se ljudima dopala, posto je otisla u tudje ruke pre nego sto se osusila... Sada se ja sama malo hvalim :)) . Iskreno, tek sada visim greske:(

 

************* 

 

 

"RODNA POLJA"

ulje na platnu, 2006.

65x55cm

 

Samo jedan detalj predivne prirode koja me konstantno ocarava svojim neuhvatljivim zivotom.

 

 

Komentari pozeljni, kako pozitivni, jos vise negativni (samo obrazlozite sta vam se ne dopada i zasto). Verovatno se pitate zasto trazim negativne komentare? Pa iz njih se najbolje uci!

Pozdrav :) 

 

«Prethodni   1 2 3 ... 15 16 17 18 19 20 21  Sledeći»