Česnica i Božićni običaji u Srbiji

Autor bealiever | 3 Jan, 2011

    Česnica i Božićni običaji u Srbiji

    Kako današnja mladež veoma malo zna o običajima kod nas, kao i svi oni koji u inostranstvu dolaze do saznanja istog putem medija i iskrivljene slike o našoj divnoj zemlji i njenim običajima, reših da napišem kraći post o Božiću i običajima za vreme ovih divnih dana.

    Na Božić, pre izlaska sunca, domaćica mesi česnicu. Od belog brašna, sa “nenačetom vodom” i mašću, bez kvasca, razvlači testo na tanke listove neparnog broja, stavlja u njega metalni novac i slaže ga u tepsiju. Česnica se priprema u čistoj odeći, a ponegde i u najsvečanijoj košulji ukrašenoj zlatnim nitima. U Vojvodini, dok je domaćica uz plamen sveće mesila, ukućani su pevali „Roždestvo tvoje...“.


    U kolekciji predmeta uz božićne običaje Entografskog muzeja čuvaju se 223 gipsana odlivka, verne kopije originalnih obrednih hlebova koji su na Badnji dan i Božić pripremani u Srbiji, Slavoniji, BiH. Među njima su i figuralni hlebovi namenjeni za zdravlje ukućana i uspeh u zemljoradnji i uzgoju stoke. Figuralna peciva uglavnom su darivana domaćinu i muškoj deci, a za žensku decu mesila se “kika”. Zavisno od kraja gde su pripremana, ova peciva su dobijala razna imena: „svinjarica“, „zec“, „ovčarica“, „volovi“, „guska“, „šaka“, „krmača i prasad“…
    Hlebovi namenjeni Badnjoj večeri kao i „veliki božićni kolač“ mesili su se o Badnjem danu, takođe rano ujutro, pre svanuća.


    KOLAČ ZDRAVLJA
    Prvo parče testa odvajalo se za pravljenje kolača „zdravljak“ koji se u nekim krajevima Srbije nazivao “zdravlje i veselje”, „mali kolač“ ili „badnjak“ (jede se za Badnje veče). Pre pečenja domaćica ovaj kolač zaseca na onoliko delova koliko ima ukućana i pri tom izgovara: „sreća, zdravlje i napredak“. Božićni kolač je kružnog oblika i pravi se od dva do tri kilograma brašna. Gornja površina ukrašavana je reljefnim ukrasima od testa, a po sredini kolača obavezno su bile dve reljefne trake testa postavljene u vidu krsta. Na mestu gde se trake ukrštaju postavlja se krug uvijenog testa pod nazivom „ruža“ u koju se zabada struk bosiljka ili tri vlati pšenice vezane crvenom vunom ili pamučnim crvenim koncem.
    Ali vremena su se promenila i danas se, posebno u gradskim sredinama, božićni hlebovi sve češće naručuju u pekarama. Ipak, Vesna Marjanović, načelnik Odeljenja za proučavanje narodne kulture Etnografskog muzeja i autor Vodiča kroz kolekciju predmeta uz božićne običaje, sklona je verovanju da su mnogi božićni običaji, u redukovanoj formi ili u simboličkim naznakama, sačuvani kod većine starije populacije, prevashodno kao obeležja pripadnosti pravoslavlju.
    – Tradicija ne može da se konzervira. Zato su se i božićni običaji, naročito kod pravoslavaca, transformisali i prilagođavali novom vremenu, a nakon II svetskog rata dominira modifikovan scenario praznovanja koji je od Božića pomeran ka Novoj godini, prazniku koji je masovno proslavljan naročito u gradskim sredinama – objašnjava Marjanovićeva.

     

    GDE SE PALI BADNJAK
    Ali prilagođavanje novom vremenu često dovodi do vulgarizacije tradicije. Vesna Marjanović podseća da je u prošlosti kolektivni badnjak po pravilu paljen na mestima gde porodica nije na okupu, obično tamo gde je bila stacionirana vojska, kao medijum između porodičnog doma i ljudi koji nisu s porodicom.
    – U poslednjoj deceniji 20. veka počelo je paljenje badnjaka na neprimerenim mestima kao što su gradski parkovi, sajmovi, trgovi i slično. Tih godina proslavljanje Božića dobija prenaglašenu političku dimenziju, a organizaciju su često preuzimale političke stranke. Tako sam, na primer, u Vilovu u Bačkoj prisustvovala paljenju badnjaka na gomili auto-guma, a imala sam priliku i da vidim kako buktinju s badnjakom posipaju naftom da plamen bude što veći. Mislim da se sada to malo iščistilo – kaže naša sagovornica.

     

    VRAĆANJE POZAJMICA
    Praznik posvećen rođenju Isusa Hrista u hrišćanstvu se svetkuje od 4. veka, a konačan datum, 25. decembar, određen je odlukom Nikejskog sabora 325. godine kada je i sastavljen hrišćanski crkveni kalendar. Do pomeranja proslavljanja božićnih praznika za 13 dana, prema pravoslavnom u odnosu na katolički kalendar, dolazi 1582. nakon reforme kalendara koju je sproveo papa Gregorije XIII. Prvo darivanje u liku Božić Bate zabeleženo je tokom 17. veka kada se Božić u zapadnoj i centralnoj Evropi pomera iz kolektivnih svetkovina u okvire porodičnog prostora. U etnološkoj literaturi božićni praznici se dele na predbožićne, božićne i postbožićne obrede. Božićne poklade su 26. novembra, a 27. počinje šestonedeljni božićni post tokom kojeg su, prema verovanju, ljudi najpodložniji zlim uticajima i demonima. Na Svetu Varvaru 17. decembra, priprema se i potapa zrnevlje pšenice koje ozeleni do Svetog Ignjatija Bogonosca ili Kokošinjeg Božića (2. januar), a najkasnije na Tucindan (5. januar).
    Sledi Badnji dan koji je smatran podjednako važnim kao i sam Božić. To je dan priprema kada se obavlja ritualno sečenje badnjaka (hrastovo, cerovo ili neko drugo tvrdo drvo), unošenje slame i posipanje oraha po kući... Badnja noć je noć bdenja, ne spava se, čeka se Bogomladenac, po narodnom verovanju nov vegetacioni period. Na Badnji dan se vraćaju sve pozajmljene stvari, a na trpezi je neparan broj posnih jela, vino, medovina.

     

    NEKRŠTENI DANI
    Božićna sveća u panaiji (izmešane razne vrste žita i drugog zrnevlja), mirobožanje ukućana, na trpezi božićni kolač i pečenica i položajnik, osoba koja prva ulazi u kuću, obeležja su prvog dana Božića. Položajnik se dočekuje svečano, posipa žitom, a on prilazi ognjištu, džara vatru i govori: „Koliko varnica, toliko prasadi, pilića, kozlića ...“
    Od arhaičnih obreda koji se ponegde još obavljaju zanimljivo je Vijanje Božića tokom kojeg momci ili tek oženjeni muškarci na konjima obilaze kuće svojih devojaka i žena. Drugog dana Božića običaj je da mladi bračni parovi nose kumu na dar kolač. A u nedelju pred Novu godinu (Materice) i u nedelju po Novoj godini (Oci) deca dolaze na čestitanje, domaćici ili domaćinu vezuju noge i, da bi ih odvezali, bivaju darivana slatkišima, voćem, novcem.
    Na Mali Božić 14. januara (Sveti Vasilije) ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana. Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva „nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku. Kod Srba je nevolja u tome što se s vremena na vreme „nekršteni dani“ protegnu na celu godinu.

     Stari recept za česnicu:

    U nekim krajevima se česnica mesi i od projinog brašna, a to je zaostatak starih običaja iz seoskih kuća koje nisu imale belo brašno, već su koristili kukuruzno, projino brašno.

    Ovoga puta, predstavljam Vam kako se mesi Božićna česnica, po starim običajima, od belog brašna.

    U česnicu se ne stavlja kvasac. Stavi se u posudu kilogram brašna, doda se komad masti, natre se brašnom, posoli se i mlakom vodom zamesi testo srednje tvrdoće, da nije ni suviše mekano a ni suviše tvrdo.

    Testo se dobro izmesi, podeli u tri kugle i opet dugo mesi, dok ne počnu po testu izbijati mehurići. Testo se onda pokrije i ostavi da se malo odmori. Jednu odmerenu kuglu testa razvući u koru preko zastrtog stola, zatim je od gore poprskati mašću i ostaviti još malo da postoji. Zatim se testo presavije prema veličini tepsije i stavi u nju. Neko česnicu posipa tucanim ili mlevenim orasima, šećerom i suvim grožđem. Zatim staviti  drugu razvučenu koru poprskanu mašću i opet postupak kao sa prvom korom sa filom.

    Između druge i treće kore stavi se novčić, po zrno žita, glog, čene belog luka, jezgro oraha. Svaki od ovih priloga ima svoje simbolično značenje, naime, beli luk čuva od uroka, glog donosi zdravlje, žito predstavlja rodi plodnost, orah imućstvo, a novčić, naravno novac u kući.

     Pečena česnica premaže se medom, iznese na sto pa se, po starinskom običaju ne seče nožem, već se lomi rukom. Ako novčić nađe neko od ukućana, predaje ga domaćinu kuće, koji ga uzima i čuva u okviru od ikone.

    Srećna Vam Nova Godina i Božićni praznici! Neka Vaš dom bude okićen osmesima, zdravljem i uspehom a Vaša duša zadovoljstvom dostojanstva i poštovanja...

    Sve najbolje svima od mene i moje porodice!

     

     


19 Komentari & 0 Trekbekovi od "Česnica i Božićni običaji u Srbiji"

    kod mene se cesnica pravi za srpsku novu i to u proji...

    puno pozdrava i srecni praznici :**

    Autor inana 03 Jan 2011, 15:36

    Odlično podsjećanje na običaje koji su naši tradicionalni.
    Kod mene se česnica pravi od bijelog brašna. Sa novčićem za sreću.
    pozdrav

    Autor mandrak72 03 Jan 2011, 16:00

    Sve najbolje ti zelim za praznike! Dobro raspolozenje, mir, ljubav!
    Bas sam krajem novembra predstavljala sa drugaricom projekat o Bozicnim obicajima Srba. :)

    Autor behappy 03 Jan 2011, 16:01

    Lepi običaji. Priznajem, nisam sve znala...
    Odličan post.

    Autor anam 03 Jan 2011, 18:02

    Sretno i berićetno Novo leto tebi tvojoj porodici uz hvala za ovako iscrpan post o običajima koje su mnogi zaboravili ili nikad nisu naučili.
    Prijatno!

    Autor domacica 03 Jan 2011, 18:19

    Inana,
    Eto i ja nešto novo da čujem. Srećni ti praznici!

    Autor bealiever 03 Jan 2011, 18:34

    Mandrak,
    i kod mene je isto tako, mada, moja baka sa sela je uvek mesila česnicu od projinog brašna i dan danas tako radi.U nju se svake godine stavlja jedan isti dukat koji nikada nije izvukao polaženik, uvek je to bio neko iz kuće.
    Prijatni praznici.

    Autor bealiever 03 Jan 2011, 18:38

    Behappy,
    I tebi i tvojoj porodici sve najbolje!
    Divno je kada se mladi ljudi trude da održe ono naše što nekada bejaše :)

    Autor bealiever 03 Jan 2011, 18:39

    Anam,
    ima tu još mnogo toga što bi se moglo pisati, ali bio bi to predugačak post. Na primer, proklijalo žito koje danas, uglavnom,služi za ukras na trpezama modernih domaćica, u stvari predstavlja porod, nastavak loze, decu i napredak porodice. Dok žito koje spremamo za slavu ne treba mleti, i ono predstavlja sve naše pretke i opevanjem tog žita, sveštenici pominju sve naše stare, pretke, odajući im poštovanje i moleći se za njihov mir...
    Duge su te priče i ima dosta toga reći o verovanjima, koja su se iz paganstva prenela u hrišćanske običaje (zapis-obožavanje biljnih totema, klanje prvog muškog jagnjeta na Đurđevdan...). Kao što rekoh, stvarno mnogo, a koga interesuje, lako može doći do svega toga...

    Autor bealiever 03 Jan 2011, 18:45

    Znam, može se naći, ali kad se ovako lepo napiše, onda se dobije sve na tanjiru:))
    Nisam znala da se žito za slavu ne bi trebalo da melje.
    No, to bi sad bilo šoking:))

    Autor anam 03 Jan 2011, 19:03

    Domaćice,
    zahvaljujem i želim tebi i tvojoj porodici sve najlepše u periodu koji predstoji!!!

    Autor bealiever 03 Jan 2011, 19:07

    Mnogo mi ovo odjednom..Sretno...Pozdrav!

    Autor Jovan s.s. 03 Jan 2011, 19:31

    Pozdrav, i sve najbolje ti zelim.
    :))

    Autor talas 04 Jan 2011, 01:17

    Jovane,
    nije mnogo, samo osnovno :)

    Autor bealiever 04 Jan 2011, 07:01

    Talase,
    Sve najbolje i tebi i tvojima :)

    Autor bealiever 04 Jan 2011, 07:02

    sretni ti bili svi prosli i buduci praznici

    Autor Cile 09 Jan 2011, 04:54

    odlican i edukativan clanak

    Autor fabula 17 Apr 2012, 20:23

    nema nista lepse u godini od 6 7 8 januar srpski bozic inace sam rodjen u holandiji i znam kako se ovde slavii lepo je ali se secam dobro kad sam isao kao polozajnik kod familije belig sneg pao pa onda sav taj mir dok ne pocne badje vece pa se tu uz neku energijom u vaduhu i neki osecaj veceramo zajedno pa posle vecere gledas jos malo televiziju sa familijom a u podsvest ti je non stop da je bozic pred vratima onda ides da leggnes da bi ranijo jutrom i nazdravijo za hristovo rodjenje bozic pa dinamiti se cuju na sve strane u selo da to se tek docek bozica

    Autor rade 06 Sep 2012, 14:04

    sve je to lijepo ali mi srbi..

    Autor african 13 Jun 2013, 22:27