Divni dani, zar ne?

Autor bealiever | 28 Feb, 2008

Kako mi samo izmice vreme ovih dana... Obasjalo sunce, cini mi se citavu planetu, pa mami osmeh do osmeha. Ne vidim ovih dana ni namrgodjena lica, niti imam sluha za tuzne price. Sada je period kada se radujem svakom pokretu, uzivam u svakoj slici koju radim, bez napora odradjujem ustaljeni posao... Divno mi je! Znam da ne stizem da napisem nesto svakoga dana kao sto sam planirala, ali sta da se radi, ja sam umetnik u dusi, slobodna ptica koju vetar nosi... Kada bih mogla da vas sve zarazim sa ovim raspolozenjem...

Prikazacu vam par ikona iz moje domace radinosti :))

 

Sveti Arhangel Mihailo - u izradi

ulje na drvetu

pozlata listicima

 

Sveti Luka

ulje na staroj hrastovoj dasci

79x37cm

svetac moje kuce

 

Umiljenije

ulje na hrastovoj dasci

 

Bogorodica

vitrazne boje-staklo, drzac od oniksa

 

 

Sveti Nikola

vitrazne boje na peskiranom staklu, drzac od oniksa

 

 

Pozdrav! :))

Deko, i danas se secam...

Autor bealiever | 24 Feb, 2008

 Evo i mene posle par dana pauze. Desilo se upravo to da mi je bio potreban odmor, hitno... Trebalo mi je punjenje baterija negde gde nema ni ljudi ni telefona, sto je u danasnje vreme veoma tesko. Odlucila sam da odem na selo kod moje drage bake.

 Kako mi je nedostajalo to sedenje pod starim orahom u tisini, daleko od grada. Stare savijene grane upijaju sunceve zrake, umorne od zime i sivila proslih dana. I to staro drvo zna da se raduje prolecu koje dolazi.

 Samo ja i obisi olovke na papiru dok lagani povetarac donosi mirise pogace iz stare seoske furune. Secam se detinjstva i dana provedenih uz istu tu furunu dok mi je deda pricao price iz onih malo lepsih vremena. Nedostaje mi, cini mi se, svakim danom sve vise...neki ljudi nikada ne umiru, zauvek ostaju zivi u nasim secanjima. Tu je i stari, izbledeli sah na kome sam povukla svoje prve poteze... Stoji na jos starijem kredencu izmedju mirisljavih dunja, moleci da ga neko otvori i ugreje tuzne figure u svojim rukama...hm, tek sada znam sta je deka hteo da kaze svakom recju uceci me kako se planira potez u napred. Govorio je da je zivot isto sto i sah, da moras planirati unapred da bi bio spreman na sve sto je ispred tebe. 'Gledaj, oseti, znaj sta ce protivnik sledece uraditi...cesto se pojavi neki konj koji ti blokira svaku mogucnost...' Vucena tim divnim secanjima, skidam prasinu sa poklopca, otvaram ga i pustam da me obuzme neko drugo vreme. Jos osecam svaki potez ruke dok urezujem svoje i dedino ime na drvenu kutiju. "Tako cemo uvek biti jedno uz drugo" rekao je. Dok prelazim prstom preko tih slova otima mi se suza...jedna, druga... A onda shvatam da on ne bi zeleo da placem. Nikada nije voleo da me vidi tuznu "samo nemocni placu...a ti ne smes nikada biti jedna od njih" i osmeh mi zaigra na usnama. Da, bicu jaka i nikada me niko nece videti da placem, da patim... Kada razmislim i nije. Nikada nisam dopustila da me bilo ko zatekne slomljenu u suzama, za to postoji i vreme i mesto, negde u tami moje sobe sa duhovima mog zivota...

 

   

 

 

Slika slici

Autor bealiever | 19 Feb, 2008

Danas i nisam bas posebno raspolozena za pisanje, pa cu vam predstaviti par svojih radova...

 

 "PORTRET JEDNOG KONJA"

ulje na platnu, 2006.

48x72cm 

.

*****************

 

 

 

"TAJNA"

ulje na platnu,2006.

120x60 

 

Ovde sam pokusala da dokazem sebi da mogu da uradim akt i bez modela. Pokazalo se da se ljudima dopala, posto je otisla u tudje ruke pre nego sto se osusila... Sada se ja sama malo hvalim :)) . Iskreno, tek sada visim greske:(

 

************* 

 

 

"RODNA POLJA"

ulje na platnu, 2006.

65x55cm

 

Samo jedan detalj predivne prirode koja me konstantno ocarava svojim neuhvatljivim zivotom.

 

 

Komentari pozeljni, kako pozitivni, jos vise negativni (samo obrazlozite sta vam se ne dopada i zasto). Verovatno se pitate zasto trazim negativne komentare? Pa iz njih se najbolje uci!

Pozdrav :) 

 

*****

Autor bealiever | 17 Feb, 2008

 Jos jedna nedelja, ista a ipak drugacija... Obicno bih izasla negde u prirodu i uzivala u svezem, planinskom vazduhu. Ali ovaj hladan dan mi prosto ne dozvoljava da se maknem od toplog ognjista. Slusam pucketanje drva koje dopire iz kamina.Sam taj zvuk mi pruza osecaj nekakve  neopisive sigurnosti. Uz solju caja i dobru knjigu prolaze mi najlepsi trenuci ove nedelje...

 

Zatvaram oci

i strahujem

da ces nestati

kao san kada se probudim,

da ces se rasprsiti

kao dim kada otvorim oci.

Trazim te rukama

da te zaglim

kako bih te zadrzala

dok se ne probudim. 

 

 

Ne dozivam vise...

Autor bealiever | 16 Feb, 2008

 Ne dozivam vise

tvoje ime,

u nadi da spas mi nudi.

Sada mrzim

svake usne koje

tvoje ime sa ponosom izgovore.

 

 Ne dozivam vise

tvoje reci,

da utehu mi pruze.

Sada proklinjem

svaku rec sto

u vezi je sa tobom.

 

 Ne dozivam vise

secanja,

jer ona su jedino

sto si ostavio

za sobom,

da svet moj ruse.

 

 Ne dozivam vise

ljubav,

jer ona vise

ne postoji,

izgorela je zajedno

sa tvojom slikom.

 

 Ne dozivam vise 

smeh,

jer on se vise ne vraca.

Izgubio je svoje mesto

cekajuci u redu

za tugom, bolom.

 

Ne dozivam vise

tvoje ime... 

 

 

Deja vue

Autor bealiever | 15 Feb, 2008

 De meme que jadis, aujourd'hui... Bas kao nekada, danas sam prolazila tom ulicom, i mislila sam o istim stvarima, ljudima kao i onda... nekada, davno... Sve mi se vracalo... I hladnoca i zbunjenost i nekakva vrsta 'deja vue'-ja. Vec vidjeno, tako poznato, kao da se vec dogodilo... kao da se budim iz sna i teskom mukom, prebacujem svoju svest u stvarnost... Jos mi odzvanjaju neke nepoznate reci u glavi...Bonjour madame, comment allez-vous?  Merci, tres bien....

 Okrecem ledja 

nepoznatom prolazniku  

i shvatam da nesto

vuce me da se okrenem

i poviknem za njim.

Stojim tako,

boreci se, sama sa sobom,

pokusavajuci da shvatim,

da barem delicem

svoga bica razumem

sta to poznajem

u tom tamnom liku.

Ali kroz milion slika

i pokreta ne pronalazim

onaj sjaj u ocima

i znak na usnama.

Kao da neki davni san

mi dodje u mislima

i shvatam da on je bio

u mojim snovima.

Okrecem se,

odlucna, da ga

pozovem pravim recima

ali, tu je samo

gomila nepoznatih,

praznih likova... 

 

14. februar

Autor bealiever | 14 Feb, 2008

Danas je, kao sto znate 14. februar. Pa cestitam vam Sv. Valentina ili po naski Sv. Trifuna!

 Znate li da su jos stari Rimljani slavili ovaj datum? Da, oni su slavili boga Fauna, zastitnika pastira. U njihovo vreme, na 14. februar, cin blagosiljanja zaljubljenih parova vrsio se tako sto su iste prskali krvlju zrtvenog jareta...gadno, zar ne?!

 Inace, Sv. Valentin je  mucenik iz III veka n.e. Bio je postovan od strane mladih devojaka, koje nisu imale srece u ljubavi. Naime, tadasnji vladar Klaudius II, skapirao je da su neozenjeni muskarci bolji vojnici od porodicnih tipova (kazem ja, uvek biloWink), pa je zabranio mladicima da se zene.

 E, tu nastupa Valentin, koga mi zene i danas volimo... Dobre duse i osetljiv na tudje patnje i boli, odlucuje da nastavi spajati, pred Bogom, nesrecne ljubavnike, normalno u tajnosti. I, sta se desi? Naravno u svakoj prici postoji neki izdajnik, koji sve prenese glavnom zloci, pa nesretnog Valentina pogubise 14. februara 269.god. n.e.

 Dragi nasi muskarci, upravo od tada potice tradicija da muskarci salju, tj. pisu medene porukice svojim draganicama. Zasto? Pa zato sto je, upravo Valentin, pre smrti, poslao oprostajnu poruku tamnicarevoj kceri, koja je bila, pogodite?! Bila je slepa (ovo me podseca na neku spansku seriju). Prelepa djevojka, otvorivsi pismo u kome je bio zuti safran (koji inace ima doista jak i lep miris) i tekst "od tvog Valentina, u znak zahvalnosti za toplinu koju si pokazala prema njemu" desilo se cudo i devojka je progledala.

 I u ovo vreme se desava da devojke "progledaju" na danasnji dan ... Poneka bude zaprosena, a poneka i baci sut korpu zbog muske, vec tradicionalne, zaboravnosti.

 Dakle momci, gledajte sta vam se vise dopada! 

2008-02-14 

Secanje

Autor bealiever | 13 Feb, 2008

Secanje

 

Posustajem,

u secanju na nas,

Ozivljavam

tako drage trenutke

Pokrecem

slike,uredno poredjane u mislima

Smejem

se tvojim nestaslucima.

Vidim

taj predivni sjaj u tvojim ocima

Volim

osmeh na tvojim usnama.

Budim

se iz secanja...

Tisina

me umara,

Samoca

me ubija... 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
 2008-02-13

 

Plamen

Autor bealiever | 12 Feb, 2008

Volela bih da mogu

opisati plamen

sto gori u meni;

Njegovu snagu,

taj pokret i zvuk...

Mozda,

upravo nacin

na koji on plamti

osvetljava moju rec

i moj pravi put. 

 

 2008-02-12

Čestitamo!

Autor bealiever | 11 Feb, 2008
Ponekad imam želju
da iz sebe
na vazduh izvedem
par tragova duše
izgubljene u vremenu.


Kako svakom stihu koji napišem (a većina ih ostane nezapisana, nezapamćena) izgubim svaki trag i ideju o tome gde bi mogao biti, otvaram ovu kategoriju u kojoj ću ih čuvati od zaborava, od same sebe. Neka budu samo jedan trag u vremenu.