Vi ste svoji! Vi ste Bogovi...

Autor bealiever | 20 Okt, 2010

Zapitam se ponekad, ima li svrhe boriti se i dalje... bivstvovati u svetu izopačenosti i izvitopirenih ogledala. I uvek isti odgovor, još malo... Ipak, nada ostaje, čvrsta i jaka, čak i u svojoj uzdrmanoj nepokolebljivosti.

Ćutim jer više nemam šta, kome da kažem. Ljudi ne slušaju reči, puštaju ih niz vetar kao tek sporedni, beznačajni zvuk... Niko ne sluša jer zapravo, svi čuju samo sebe. Niti jedne pozitivne misli... Tumaram kroz tu mračnu džunglu nesavršenosti i kao da mi se sa vremena na vreme učini da opazim zrak svetla koji probija kroz tminu. Brzo ga uguše, bojeći se nečega boljeg, bojeći se da mrak u kome su našli utehu ne nestane. Jer, kuda onda? Većina se plaši i samih promena na bolje...

Kako ne shvatate? Vi ste svoji! Vi ste Bogovi... Naći u sebi ono što nedostaje je upravo tajna za kojom tragamo od samog rođenja. Neki od nas (eventualno) shvate da je u stvari najteže slušati, gledati. Da li neki jednostavno ne žele da vide? Jer, ako vidimo, ako zaista otvorimo oči, naš svet se može srušiti... 

Naučiti da posmatramo, slušamo bez predrasuda i osuda je veoma teško. Ali samo na taj način uočićemo različitosti, prednosti i mane i nas samih. Ljudi, zauzeti svojim ličnim problemima, jednostavno ne žele da slušaju i gledaju tuđe. Čak i onda kada su primorani na to, svet gledaju uglavnom kroz sebe. Pa čak i samo milosrđe i dobročiniteljstvo je postalo oplakivanje i čišćenje sopstvenih duša... budi milosrdan da bi se bolje osećao - hedonistička farsa; postani dobročinitelj - okaj svoje grehe...