Tragovi lepih secanja

Autor bealiever | 3 Sep, 2009
    Lagani korak i krckanje pod stopalima. Taj čudan zvuk pod težinom tela
    izaziva sećanja. Insenzibilan trag postepeno poprima snagu pretvarajući se u
    kasidu prošlosti. Mirisi poznatih predela vratiše se iz dubine neurona u
    nosnice. Blaženstvo osećaja obliva telo koje se bespomoćno predaje osećanju
    lepog. Kako se čovek lako navikava na prijatnosti i uvek im se vraća u pomamnoj
    žudnji za nečim što ostavi neprimetan pečat. Uzdah se otima u znak časti
    prošlome. I svaki put isto, kao kakav ritual, ponavljamo slike prebirajući po mislima, svesno brišemo
    loše, metamorfiziramo scene, stvarajući nešto još savršenije, jedinstveno u
    svome umu. Ta igra mimikrije nosi nas u stanju polusna kroz momente opuštanja i
    sjedinjavanja prošlog i sadašnjeg. Čest način za beg od stvarnosti u danima
    nemira. Način ublažavanja negativih efekata i stanja depresije. Neko je rekao,
    čovekovo najveće blago i prokletstvo je moć trajnog pamćenja. I pored svake
    negativne strane, ono što ostane zabeleženo i uredno uknjiženo u fiokama uma,
    ima preveliko značenje za svakog čoveka, jer bez tih enormnih elektro biblioteka u našim glavama ne bi bilo ni nas
    samih...

3 Komentari & 0 Trekbekovi od "Tragovi lepih secanja"

    Toliko lepo pises, a toliko te malo ima....

    Autor casper 03 Sep 2009, 00:13

    Casper,
    sa tako malo reci rekla si tako mnogo. Hvala ti :). Vremena su takva da mi ne dopustaju da se posvetim recima, traze se dela. U svakom slucaju, bice me tu sa vremena na vreme.

    Autor bealiever 03 Sep 2009, 00:41

    Sećanja smo mi...pamtimo i lepo i ružno, a sve je to naše...dobrodošla ponovo!

    Autor sanjarenja56 03 Sep 2009, 06:47
Dodaj komentar





Zapamti me