Zatvaram oči,
osluškujem zvuke noći
Mir i po neki
zalutali cvrkut ptice.
Javi se kao
da traži ljubav
zalutalu u tmini.
Kročim korak,
dva, tri...
Kuda, zapitam se
-Ka nadanju,
šapat mi reče.
Stežem oči, ruke
sve jače, jače...
Zaboravljeni san dolazi,
vraća se...
Noćas je tvoj dah
na mojim grudima spavao
Noćas su usne živele
na dlanovima tvojim
a prsti se kosom sladili
Noćas si me opet saček'o u snu...
nema veze
ja već navikla sam
i znam, živećeš tu...
noćas sam opet zaplakala
i jedino suze na javu donela...
Izbrisah jedno ime, sve slike što razum mute. Ubih svaku melodiju ... ali čemu sve, kada srce još kuca, kada sećanja u duši stoje, kada svaki treptaj oka ima plave boje... Tvoj dlan još uvek na koži mi stoji i nekako svaki pokret ruke crte tvoga lika kroji...
Stanem, zanemim, lice se zgrči od nekakvog bola... i suze... te izdajnice... ne voli te, milion puta ubeđivah sebe, ludo, okani se, živi.... Koliko ljubav može još da me boli? Koliko može da boli...
Bože, oprosti mi
ali, ne umirem zato što želim
krv svoju puštam i njom otrove
što ostavio je ...
~~~
Treptaj, misao... treptaj, milion misli... zatvaram oči jer znam da tek počinje... Oluja, vetrovi nedovršenih reči, pokreta. Predajem se osećaju propadanja i tako lako, kao kakvo pero, padam... Nosi me talas osećanja, lagano me bacajući na obalu. Na koje ostrvo sam sada bačena... Nije ovo samo san, dešava se svaki puk kada svetlost ne dopire do mojih zenica. Živim neki drugi život. Život sa druge strane... Drugi ljudi, drugi jezik, drugo tlo... ista ja...
~~~
Okrenula sam jutros jastuk. Otkrila sam onu stranu koju tako ljubomorno čuvam. Pustila sam tvoje mirise da me obuzmu i kao da svesno otvaram Pandorinu kutiju, stegla sam oči... jako... Osećam pod prstima otisak tvoga lika. Mami me mazni miris tvoje kose da zavučem prste i prođem kroz nju. Krećem rukom, ali vazduh pruža otpor, grebe mi dušu, štipa za oči... Ahhhh... kako samo nedostaješ... Tonem u nemiru, očaju... Zašto? Osluškujem, tražeći odgovor na ovo, po nebrojeni put ponovljeno pitanje. Nema ga. Nikada ga neće ni biti...
~~~
Pitam se da li još uvek postoje naša sećanja... Lete nekakve slike, reči i osećanja... male krpice nečega što nekada beše celina. Kažu vreme leči sve... nisu u pravu. Vreme samo uništava, poražava i briše najlepše snove. Ne želim da me vreme leči, želim tvoje ruke da me nose... Želim tvoje usne da me leče, da zacele svaku ranu.
~~~
Nedostajem li ti
Zapitam se ponekada, kada ostanem sama, da li
si i ti usamljen, ostavljen... Osećaš li prazninu u duši
koju ne mogu popuniti ni prijatelji, tako malobrojni u poslednje
vreme... Pa ni ona cigareta, za koju se zaklinješ samom sebi da
je poslednja ove večeri.... Osećaš li bol koji ne prestaje ni
kada rukama udariš, svom silinom po grudima, govoreći da je sve
u redu... uzimaš vazduh plućima ali kao da udišeš
pesak i prašinu snova... Reci mi... nedostajem li ti kao ti meni?
~~~
Spiram tragove reči sa usana. Da li se kajem? Ne znam... Sanjam budne
snove, zavedena baršunastom tminom ovoga nevremena. Samo poneka
munja, žustra, hladnog srca preseče moje misli. Izbrišem sliku,
posečem je... ali dzaba.. eto, na onome mestu niče još njih,
istih, sličnih, jačih... korov moje duše jača...
Ne laži me, jer tvoje laži zaboleće te jednoga dana mnogo jače nego mene.
~~~
Okreni još jedan list. Načni još jedan početak. Sve
iznova... Zašto da ne, pa i drvo lista svakog proleća, plima
nadolazi sa mesecom, laste se vraćaju... Nanovo i nanovo, ali nikada
isto. Zašto onda ne bih i ja... Možda se u nekom drugom životu,
na nekoj novoj strani sudbine, rodim u pravom času, na pravom mestu.
Možda onda neću imati potrebe da sanjam, pišem, plačem... Mada,
u poslednje vreme suza nema, duša ispušta nekakve čudne
tvari.
Letim, padam, ustajem. Brišem prašinu
vremena sa kolena. Otresam reči i slike sa sebe kao da se nisu odigrale
tu, u meni, na meni. Zaturam ih u neku prašnjavu fioku uma i
nastavljam dalje.
Minojska kultura (nazvana tako od engleskog arheologa Ser Arthura Evansa, koji je otkrio palatu u Knososu, po legendarnom kritskom kralju Minoju, mudrom zakonodavcu i sudiji), na ostrvu Krit, zapravo je bila prva civilizacija na području Evrope.
Krit je sredozemno ostrvo koje se nalazi jugoistočno od Peloponeza, a same njegove „strane“ deluju kao da su odrezane od jedne veće celine. Dominiraju tri planinska masiva, na istoku Dikti (gde se ljudi bave ribolovom), masiv Ida u centru i Levka na zapadu ostrva. Mesara je jedina prostrana ravnica koja leži na jugu. Sam geografski položaj omogućio je Kritu da zauzme jedno od najboljih trgovačkih statusa. Između 1600. i 1400. god.pre nove ere, kritska flota, sagrađena od drveta iz sopstvenih šuma, bila je široko poznata u Egejskom moru. Krićani su plovili duž libijskih obala i uz sam Kipar bogat metalnim rudama, pa i do sirijske obale. Krit je bio savreno središte za tehničke i privredne veze proizišle iz pronalaska obrade metala. Pored sjajne civilizacije, Krit je iznedrio i izvanredan procvat umetnosti. Predhelenska umetnost se najbolje razvila upravo tu.
Minojska civilizacija se rađa oko 2600.god.p.n.e. i razvijala se i rasla sve do 1200.god.p.n.e.
Ser Arthur Evans je istoriju Krita podelio na tri perioda:
- ranominojski
- srednjeminojski i
- kasnominojski
Predminojski period je u stvari period neolita od 6000-2600.god.p.n.e. Iz tog perioda potiču primitivno obrađene kamene figurine koje svedoče o obžavanju velike majke, boginje plodnosti.
Religija, zasnovana na kultu majke bogova, u suštini ima naturalističku inspiraciju. Boginja Majka je uvek glavno božanstvo, bez obzira da li je prikazana kao prelepa i zanosna boginja zmija, kao velika sveštenica u pratji lavova i kozoroga, ili kao kraljica neba okružena pticama i zvezdama.
Ranominojski – period pre građenja palata od 2600-1900.god.p.n.e
Arheološka nalazišta su pokazala da su se u ovom periodu gradile čvrste kuće od kamena i opeke. Takođe, u ovom periodu su pravljene i velike grobnice u kojima je nađena velika količina keramike. Upravo ona svedoči o različitim stilovima izrade koji su nam danas poznati pod nazivima Pigros, Onoufrios, Levina Kuasa i Vasiliki. Nađene su i korpe od pletenog pruća i gline, sa naslikanim i urezanim motivima.
Prva višebojna keramika pojavljuje se pred kraj pred-palatnog perioda. Što se tiče minijaturne umetnosti rade se perfektni primerci pečata, koji su obično od slonovače i steatita koji su davali otiske visokog kvaliteta u glini.
Keramika ovog periodabila je u vidu posuđa, krčaga i piksida elegantnog oblika, sa geometrijskom dekoracijom od pravolinijskih i krivolinijskih ili spiralnih motiva.
Vaza sa ornamentikom
Srednjeminojski – prvi period palata od 1900-1700. god.p.n.e.
Počelje palate u Knososu
Oko 1900. god.p.n.e. iz nepoznatih razloga, vlast se našla u rukama kraljeva i prve palate koje su zadobile kulturni i politički uticaj izgrađene su od tog perioda u Knososu, Festosu, Zakrosu i Maliji.
Zanimljivo je da je najlepši dekorativni stil keramike nastao u radionicama kritskih palata. Vaze i posude su izrađene u više oblika i velike tehničke savršenosti, izrađivane su od kamena i fajansa. Pravljeni su i nakit i minijaturne skulpture.
Pretpostavlja se da je veliki zemljotres pretvorio ove palate u ruševine oko 1700.g.p.n.e.
U ovom periodu, dekoracija keramike sa motivima preuzetim iz prirode najviše je korišćena. U početku dizaj je stilizovan, kasnije oblici i form dobijaju prirodniji stil.
Iz ovog perioda poznata je rafinirana keramika iz Kamaresa. Ovaj stil se odlikuje obradom tane i fine gline na keramčkom točku i posudama, vazama, ćupovima, krčazima sa ručkama, dekorisanih ornamentalnm motivima, uglavnom u beloj boji, na tamnosivoj glazuri.
Vaza iz Festosa 1800 p. kr. e.
Kasnominojski – drugi period palata od 1700-1450. god.p.n.e.
Palata u Knososu - ptičija perspektiva
U ovom periodu izgrađene su nove palate na ruševinama starih. Bile su još lepše i raskošnije. Samo palata u Knososu se prostirala na 22 hiljade kvadratnih metara, sa preko 1500 soba.
Između 1500 i 1450.god.p.n.e. građevine nanovo ruši zemljotres. Ovu prirodnu katastrofu iskoristili su Ahajci zauzeli Knosos. Ovom periodu pripada i grnčarija takozvanog „palatnog stila“.
Period posle nestanka palata pripada Mikencima i potom sledi Sub Minojski period od 1200-1000.god.p.n.e.
U ovom periodu nalazimo primere oslikanih reljefa koji su ukrašavali palatni prostor.
Kritski majstori razvili su varijetet stilova izrade, tj. dekoracije keramike:
- Morski stil, sa motivima oktopoda, morskih zvezda, puževa i morske trave...
- Cvetni stil, sveže nalikani cvetni elementi
- Dekorativni stil, sa komplikovanim aranžmanima spirala.
Minojske zidne slike - Knosos
Retki, luksuzni predmeti su izrađivani od fajansa. Pečati drugog palatnog perioda bili su napravljeni od dragog/poludragog kamenja sa scenama iz životinjskog sveta i sa primerima religioznog karaktera.
Uništenjem Minoja oko 1380 g.p.n.e.i paom trgovine uobičajena keramika gubi na svojoj vitalnosti.
Igra s bikom - freska iz Knososa
