Ako možeš... - Kipling

Autor bealiever | 22 Jun, 2009

Ako možeš da vidiš uništeno delo svoga života

i bez jedne jedine reči da ga ponovo gradiš

i da bez uzdaha i protesta

podneseš gubitak onoga što si dugo čekao;

 

Ako možeš da budeš zaljubljen,

ali ne i lud od ljubavi;

 

Ako možeš da budeš jak

a da pri tom ostaneš nežan,

da ne mrziš one koji tebe mrze,

a da se ipak boriš i da se braniš;

 

Ako možeš da čuješ

kako tvoje reči izvrću nevaljalci

da razdraže glupake

i da čuješ kako luda usta o tebi lažu,

a da sam ne kažeš ni jednu laž;

 

Ako umeš da sačuvaš dostojanstvo u slavi;

 

Ako možeš da budeš skroman;

 

Ako možeš da zadobiješ pobedu posle poraza

i te dve varke podjednako primiš;

 

Onda će svi kraljevi, bogovi, slava i pobeda

biti Tvoji poslušni robovi,

a što je veće od svake slave i svih kraljeva,

Bićeš Čovek, Sine moj!

 

-Kipling-

 

Sada da se zamislimo i zapitamo, koliki smo ljudi...

Bićeš samo moja

Autor bealiever | 20 Jun, 2009
Lutala sam noćas
raskršćem uspomena.
Slušala sam vetar
i pesmu jednu
što mi njime posla.
Znala sam
vreme da pređem,
ogrnuta plaštom
čvrsto utkanih želja.
Naučih i sudbu
da menjam uz tamnoga anđela
ali tebe nema...
Ja i dalje stojim i čekam
na ostrvu, između dva sveta,
Željna slasti usana
što trag sviše
na mojim dlanovima,
Žedna glasa, zagrljaja
dok mi u glavi odzvanja
Jednom, bićeš samo moja,
ti, moja tajna i želja...

Šta je tuga...

Autor bealiever | 19 Jun, 2009

Tuga je nešto
što steže grudi
dok suza obraz kvasi,
tuga je kiša u duši,
tuga se nikada ne gasi...
Tuga je kada
ulicom šetaš
a fali ti u ruci
ruka neka,
Tuga je i
kada obraz usamljeni
poljubac čeka.
Ne dati tuzi
da dopre do srca
nemoć je
čoveka u biti,
tuga je nešto
što uvek kuca
i što će uvek
tu biti.

LAŽ

Autor bealiever | 17 Jun, 2009


Laž,
neumorno se upliće
oko onoga ko je koristi,
Postepeno zarivajući svoje
ledene kandže u misli prokletoga,
Ostavlja bez daha...

Laž,
priča pasivnog čoveka
koji u njoj nađe utočište,
ne shvatajući da je
sve dublje i dublje
u tamnim, hladnim ćelijama
sopstvenoga zatvora.

Tek kada se zalupe
i poslednje kapije
i nestane nade za izlaz
On shvata da lagao je
samoga sebe.
Ali i dalje
nema hrabrosti, ni snage
da prihvati svoje greške
Već se miri,
ubijajući nagon za slobodom
u sebi samom...
Doveka ostaje
zarobljenik svoje laži
potčinjavajući se,
hraneći je
svojom nepromišljenošću
i strahom,
strahom da poveruje u istinu.

-1999.-
__________

Za jedne oči

Autor bealiever | 16 Jun, 2009


Gledam tvoje oči,
dva duboka bunara želja.
Tako slatko
ispila bih vodu njihovih dubina.

Gledam tvoje oči
i kao da zelene krošnje
njihovih šuma
skrivaju misli tvoje
od moga uma.

Gledam tvoje oči
i opija me
njihova igra,
gledam tvoje oči,
željna da zaspim u njima...

Note srca

Autor bealiever | 15 Jun, 2009
Čuješ li kako kuca?
Dok prstima preslišavaš
note moga srca
gledam te...
Zbunjenog lika
otvaraš oči širom.
Ne veruješ
u zvuke koji drhte
pod kožom
Oslušni, pusti note
iz davnina otete
da vijore poput vetra
Videćeš da sam smisao
svoga života
uklopila u ritam
tog bezimenog sveta.

Ribolovci, svratite :)

Autor bealiever | 14 Jun, 2009

 Prenekog vremena, obećah jednom blogeru par sličica garaškog jezera. Evo, ispunjavam obećanje.  

 

  

 

 

 

Zar nije lepo?

 A sada još nešto za pasionirane ribolovce :)  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Usana mrtvih reči

Autor bealiever | 13 Jun, 2009
Ćutim,
usana mrtvih reči ne govore.
Sada spavam najdužim snom
Buditi se neću, nikada...

Pogledom uzeo si dušu,
srce stegao rukama,
oteo dah iz nedara.

Ćutim,
progovoriti ne mogu,
reči što htedoh reći,
nikada...

Spavah na tvojim snovima
uljuškana nesmotrenim lažima
gledah boga,
sada
ćutim,
usana mrtvih reči ne govore.

Skitam mislima

Autor bealiever | 12 Jun, 2009

Plašiš me... Svojim rečima oslobađaš demona u meni. Znaš li koliko snage mi je potrebno da ga zadržim u sebi? Ne znaš... A on je sve jači, veći. Kada bi toga bio svestan ne bi me gledao takvim očima. Kada bi poznavao Pandoru u meni ne bi sada ni progovorio.
Godine si proveo ušuškan u mom naručju, umivan osmehom, celivan rečima i utehom. Potrebno mi je da mi uzvratiš... sada kada sam slaba i umorna. Ne vidiš tugu u mojoj duši, netrudiš se da razumeš... Plašim se... Dosta mi je. Dosta mi je pretvaranja da je sve u redu... i snova. Da, dosta mi je snova. Želim da spavam praznog uma. Želim da se odmorim od svih svetova, sama... Mota mi se po glavi RES NON VERBA, pravi krug koji postepeno postaje vrtlog mog života. Ne dušo, reči mi više nisu potrebne, potrebna su mi dela. Dokazi kojih nema. Umesto njih nudiš lažna obećanja... Nisam više mala, nisam više luda, ne verujem više u tvoja čuda...

***

 Okretoh se, pogleda uprtog u daljinu. Očne jabučice bole od samog naprezanja da vidim više, da vidim bolje. Šta mi to vredi... Ležem na blatnjavu zemlju primičući uho, osluškujem. Nema zvuka tvojih stopa. Jedan crv, zaglavljeno gleda. Možda se pita, je li to ono o čemu su mu pričali.... Svetlost će ga čekati na kraju tunela?
Nema te, a ja i dalje čekam...

***

Proste su reči.... samo trn u misli nekog usamljenog bića. Čemerni ukus u ustima i nedosanjani san. Prerano prekinut. Gubim snagu za nove izazove. Nema više volje, ubijena je... Kako samo par tih trnova otpalih sa nekog divnog cveta zna da povredi, uvredi. Plašim se, neverujem više. Tište me prošli trenuci, ne daju mira sadašnjosti. Sumnja izjeda svaki deo duše. Biti il' ne biti, verovati il' ne verovati. Pitam se zašto sve mora biti tako teško. Zašto mržnja uklanja svaki trag ljubavi... Zaborav briše divne stranice, cepa one brižno čuvane slike... Proste su reči, samo trn u misli usamljenog bića...

Mirišem na tebe...

Autor bealiever | 12 Jun, 2009

Mirišem na tebe
po mesecu i noći...
Utopljen u poljupce
onaj beli bedž,
na plavetnilu tamnom,
gori crvenim sjajem.

Mirišem na tebe...

ne,

nisam želela
ali sam te zavolela
i ljubavlju proklela...
Voli me,
mrzi me,
neka svetlo razbije
tamu u tvojim očima,
neka nađe me skrivenu,
duboko upredenu
u tvojim mislima...


Mirišem na tebe...

Volim te,
mrzim te,
u uzdahu želje
tanka je nit,
a ja
i dalje živim,
živim za tren
namenjen za tebe.