Oslikani san

Autor bealiever | 16 Maj, 2011
Osetim na tren,
razliju se boje i u sivilu istih
opet vidim lik.
Povučem se nazad
dok žmirkavim okom
smisao tražim u crtama tim...

Nanovo snovi,
jači od jave,
bude ...
i trzajem četke u prstima meke
povlače trake, vijugave, lake,
stvarajući osećaj ispunjene sreće.

Iz sivila boje
rađaju se crvene i smeđe,
a onda plave, jasne i krepke
slikaju dušu, osećaje neke
bistre i jake,
nikako daleke.

Budim se i tonem
u iluziji slike dok u istoj tražim
i sebe i tebe,
i ostajem tako,
sebi dovoljna i jaka,
zadovoljna kraj oslikanog sna...

Ko smo mi?

Autor bealiever | 15 Maj, 2011

Reinkarnacija je život koji se smenjuje, naše ponovno rođenje. Može se opisati i kao seljenje duše iz tela u telo (jer čovek je mnogo više od tela, kako je Igo govorio, samo jedan od nebeskih garderobera). Kroz različita utelovljenja (muško, žensko) i različite uloge, duša stiče različita iskustva i saznanja, koja su joj neophodna da bi rasla i napredovala. Možda baš ovako možemo objasniti stalni napredak čovečanstva.

 

Iz prošlih života ostaju nam ne samo instiktivna saznanja, jedna vrsta sećanja, talenti koji se često ne mogu objasniti ni genetskom naslednošću ni tradicijom, vaspitanjem, već i pojedine fizičke karakteristike. Kao što rekoh, ponekad nam ostaju i sećanja.
Sve te "uspomene" nam ostaju iz onih života koji su nam bili važni, koji su ostavili nekakav pečat, toliko jak da ga ni vreme ni dimenzije nisu mogle resetovati. Često se setimo ljudi koje smo "tek sreli", jer ih već znamo iz nekih prošlih iskustava. O njima nosimo određenu vrstu informacije i instiktivno osećamo njihov karakter. Instikt je taj koji nas upozorava da li da se klonimo ili da težimo sjedinjavanju sa određenim osobama. Instikt je u stvari ranija informacija koju nosimo u sebi. Opet, moram napomenuti i da se određeni ciklusi ponavljaju u vremenu, u određenom nizu. Oni, ti ciklusi, ne moraju biti indetični u svakom pogledu, ali nam donose osećaje deja vi-a  koji su sveprisutni. Pitanje je samo koliko ko obraća pažnju na iste.

 Kada kažem da se vreme ponavlja, ne mislim na ponavljanje istorijskih događaja (mada je i taj deo polemičan), već na ponavljanje određenih ljudi, tj. ličnosti koje nose isti karakter, izražavaju iste želje, imaju iste, pa i unapređene mogućnosti (jer, kao što rekoh, mi rastemo kako naš "duh" stari). Inteligencija nije samo stvar ličnog obrazovanja, porodičnog nasledstva, genetske strukture, već i onoga što nosimo iz prošlih života. Evolucija se ne svodi samo na fizičku, već je velikim, mogu reći većim delom, bazirana upravo na razvoju, tj. starosti duha. Sada ćete me pitati a šta je sa rastom populacije, koje su to reinkarnacije, odakle dolaze te duše? Odgovor je lak, samo ako malo razmislite. Mladi duhovi, duše se lako prepoznaju jer veoma često nisu inovativne osobe, nemaju velike težnje, streme ka malim stvarima  i nisu zainteresovane za svest oko sebe. Takvi ljudi posvećuju se striktno fizičkim stvarima, rade poslove koji su ciklični i veoma se plaše promena. Opet, pojedine energije menjaju oblik i van ljudskog tela, prave jednu vrstu pauze ili istražuju druge poglede....
Suština postojanja svakoga od nas krije se upravo u ovim malim segmentima naših prošlih života, koji nam nude odgovore ko smo i šta tražimo tu gde jesmo. Ako se samo zagledamo duboko u sebe, dopustimo onoj dubini u nama da nam šapne po koju reč, imaćemo prave odgovore i prave smernice za dalji put.

I ne treba mi ništa više

Autor bealiever | 3 Maj, 2011
Tako volim odsjaj
u tvojim, Božanski plavetnim očima
i tu čistu nit
neizgovorenih reči.

Čini mi se,
najsrećnija sam kada
zadovoljstvom oblije se tvoje lice
i ruke kada oko mene sviješ.

I znam,
ne treba mi ništa više
od ovoga što imam,
od ovoga mi ništa važnije nije...