Na krilima mašte ili nešto više?
Autor bealiever | 24 Mar, 2011Negde duboko u meni, na duši, ucrtan na onom bestelesnom delu, postoji trag. Jedna vrsta maglovitog sećanja koja se povremeno vraća kao talas plime... Večeras me obuzima taj osećaj... nekakva unutrašnja spoznaja... i opet, zatvaram oči, umirujem dah, predajem se...
***Većina čovečanstva dobro je upoznata sa fenomenom deja vu-a, osećajem sigurnosti da je trenutna situacija već viđena, doživljena. Sinhronizacija našeg uma sa spoljašnjom sredinom i razlika između unutrašnjeg (vremena bića) i ambijentalnog vremena izaziva upravo ovaj simptom ili fenomen. ***
Zapitam se, deja vu? Ipak nije...
Mirisi suncem obasjanih predela paraju nosnice, dok se stopalima mahinalno oslanjam na površinu. Blagi vetar južnih mora nosi so, prosto peckajući nerve... Pluća se lagano šire upijajući prostor i vreme... tako poznato, neviđeno a doživljeno. Pod nogama mekoća vrelog betona pretvara se u mirisnu zelenu površinu... lakoća, osećaj levitacije... Prepuštam se bez straha, jer već sam navikla na sve ovo... Kroz misli mi, paralelno, prođe sećanje na prvo ovakvo iskustvo. Strah i neka vrsta slatke panike seckali su svaki pokret, samim tim i čari osećanja koje nosi, neki bi rekli, mašta...
Ovaj, već iskusni korybas, nošen zanosom prepušta se onome što će doći. Bestelesnost i sama lakoća pokreta opominju da granice ne postoje, samo nebrojena iskustva, osećaji koji čekaju da budu dotaknuti kako bi se rasplamsali i kao kružni talas na mirnoj vodi zarazili mirnoću i ustaljenost ljudskog duha. Mi ljudi, zapravo ne znamo sve svoje moći. Postavljene su nam granice i veliko STOP tamo gde nas "neko" ne želi, tamo gde se sami plašimo poći. Nemam više strah, zamenila ga je intezivna želja za znanjem, saznanjem. Kretanje nije ograničeno samo na fizičko, kako velika većina misli, a samo mali broj je onih koji se usude da probude iskru u sebi i prepuste se... Od rođenja, čovek je treniran da bude ograničen svojim fizičkim sposobnostima. Godinama mu se nameću nevidljive zabrane i smernice. Nije ni čudo da se ne može pronaći u jednoj od onih viših sfera svoje ličnosti. A samo prvi kontakt je važan. Prepoznati i održati tu iskru...
Bez daha sam ostala!
Autor tanjana 24 Mar 2011, 00:02