Molim se sada

Autor bealiever | 28 Mar, 2010
Vrte se oko mene nekakve čini,majcinestrunebg2.jpg
lete crni leptiri...
Ne dam se još uvek
i čvrsto zaronjenih nogu
još stojim...

Dokle da more vršljaju
umom i svetom mojim?
Zar nema ni jednog zraka
da se blaženo predamnom spusti.
Zar ne postoji neko i nešto
par molitvi za mene da izusti...

I molim se sada
i Bogu i Svecima nebeskim;
Pogledajte dole.
Vidite li da me ruke bole
od nemoći i straha
Osetite kako duša ostaje
lagano bez nade i daha...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (24) | Trekbekovi (0)

Večeras ne želim

Autor bealiever | 26 Mar, 2010
Večeras
ne želim više da dišem...im dying u
Želim samo da legnem,
da se nikada ne probudim.

Večeras,
želim da zaspim
onim najdubljim snom,
uljuškana mekoćom oblaka
što svod nad glavom pravi
i zauvek usnim...

Večeras,
želim da zaboravim
kako duša boli,
kako prsti i srce pucaju
u nemoći
u surovosti
u nehaju
života...

Večeras,
zaboravljam da dišem,
da razmišljam, da postojim...
Prašina i dim postaje sve
što samo pogledam, zavolim......
Ne,
večeras ne želim više da postojim...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (45) | Trekbekovi (0)

Nevera

Autor bealiever | 25 Mar, 2010
Boli,http://api.ning.com/files/k5X4XDiC*1fBu0tVCJvxJwUL8tcrdt01eB9k7QIIL4K2*KTLdVvqgP08aSMPZlMk34kH6B-nM4pKbOl4CCe2ek5XQX8OD1uS/Alone_among_the_crowd_by_aMUSEd22.jpg
duboko u grudima
puca...
Nit po nit kida se.

Govori mi nešto,
laži mi zbori...
Ne, ne verujem
da se snovi tako dugo kovani
daju srušiti.

Ućuti se!
Prestani zlobom da me kudiš,
srce moje da truješ...

Nevero nestani,
u pticu se pretvori,
i daleko odleti ...

A ti vetre, druže stari
odnesi njeno pero
zbog kog srce krvari...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (21) | Trekbekovi (0)

Večeras

Autor bealiever | 24 Mar, 2010
Večeras, evo, ostajem tu.dvoje6.jpg love image by shashavica67

U tvom naručju potpisujem
i svaku predaju priznajem.

Večeras me ne teraj da sanjam
jer snovi su tek tren,
a stvarnost u kojoj obitavam
sada, mnogo lepša je.

Večeras se java poigrava
mojom dušom, rađajući nadu,
večeras ostajem tu...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (21) | Trekbekovi (0)

Крилаанђела, инспирацијо :)

Autor bealiever | 22 Mar, 2010

Крилаанђела, ти си крив за ову песму, стога, украдох ти један стих, надам се да се нећеш бунити  ;) :)

И ништа лепше од топлог Сунца у твојим очима

И гледам те док очима
шараш по линији хоризонта
замишљене линије наших живота.
И сушам твоје руке док покретима 
причају приче и снове неке
мени тако драге, а ипак далеке...
И сваки пољубац с вечери,
онако миран и помало тужан,
опипам јутром са новом снагом.
И знам да постојиш и бићеш ту
и поред ветра што шиба нас јако
и кожу јежи звиждука сагом...
Па наново ти кажем,
Ништа лепше од топлог Сунца у твојим очима,
док ветрови бију нашим пољма
Ја грлим те јако и шапћем све тише
и у твоје очи се уздам
и не постоји ништа више тако јако
тако чисто и драго
сем Сунца у твојим очима...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (12) | Trekbekovi (0)

Tragovi

Autor bealiever | 22 Mar, 2010

U smiraju danahttp://th03.deviantart.net/fs36/300W/i/2008/246/a/4/In_Your_Arms_by_numbsoul89.jpg
dok dahom svežim veče
umiva zalazeće sunce,
poljupcima uznosim ti maštu.

Tragove na telu
pokretima prstiju ostavljam...
Tek znak pripadanja
utiskujem u kožu na leđima.

Na srcu opijenom,
poput rujnog vina čarima,
usecam lik svoj i mirise
da ostanu tu...

Tragovi mene
u tvojoj duši bivstvuju.
To te podsećam u vremenu,
u ovom surovom beznađu
da moj si i da pripadaš tu...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (14) | Trekbekovi (0)

Gledaš me kao leptira

Autor bealiever | 21 Mar, 2010
Gledaš me kao leptira,
očaran bojama moje mašte
držiš me tek vrhom prsta 
al' ne puštaš da rastem... 

Pusti...
tek da razvijem svoja krila,
da u ovom kratkom danu
proživim svoj let...

Pusti me,
da vijorim vetrom nošena
da očaram ovaj crno beli svet.

Ne puštaš, niti slutiš
tugu u mojim očima.
Ne haješ za moje želje
jer samo tvoja sam i jedina.

Ne traži mi život,
jer i njega daću
dok krila dugina režem...

Ali pusti me,
da samo jednom poletim
na povetarcu ovom svežem.
Mirise da skupim u sećanja svijem,
snove da pohodim da te njima skrijem.

Pusti me
da odrastem u željama svojim
a onda, nek počivam na dlanovima tvojim...

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (18) | Trekbekovi (0)

Odlutaj

Autor bealiever | 20 Mar, 2010
Odlutaj samnom
u dubine osećaja što nosi,
što treperi između dva lista,
nemoćan da se iščupa iz kandži vetra...

Odutaj samnom
u priču sa srećnim krajem,
gde bola i ćutnje nervozne nema,
gde smeh jedinu pesmu peva.

Zalutaj u moje misli
predaj se agoniji želje
i budi ono što jesi u jecaju
davanja i predaje moje.

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (7) | Trekbekovi (0)

Tvoja boginja

Autor bealiever | 20 Mar, 2010
Zagrli me,
uvi me svojim dodirom.
Obuci me poljupcima...

Hladno je,
osećaš li drhtaj što davi...

Želim tvoje telo
da mi bude blizu.
Hoću tvoje usne,
da ih osetim na licu...

U mojim venama
ihor se sa krvi mojom meša,
to plaši te, prići ti ne da.

Tek dodir, misliš,
spaliće ti um, sagoreti telo.
Ni pogled u oko ne daš...

Ali ja ostajem tu,
strpljiva u nadi
da jednom ćeš moći,
umeti voleti i kraj mene stati...




Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (19) | Trekbekovi (0)

I ~ Marija ~

Autor bealiever | 19 Mar, 2010

Sedela je u gužvi, okružena poznatim joj, ali i nepoznatim ljudima. Nije joj bilo do eksponiranja,Redhead ali obećala je da će se pojaviti, a obećanje jednom dato, mora se ispoštovati. Barem po Marijinim pravilima. Niko nije primetio da je svaki osmeh bio čista usiljenost, kurtoazije radi. Iznutra se rušila, postepeno nestajala pod oblakom emocija kao kakav mali gradić pod naletom vulkanske lave. Opet je
mislila na njega i sve one trenutke koje su proveli zajedno. A on? Sedi na par metara od nje zaigran sa veštačkom kovrdžom neke male šmizle, svoje najnovije igračke.
- Kako ne shvata da je sa njim samo iz čiste koristi… Poludeću nastavim li ovako, suviše boli…a on i ne mari...
Spontano okrete glavu. Pogled joj pade na gracioznu vinsku čašu. Tamno rumenilo unutrašnjosti zanese joj misli. Prsti, uvek nemirni i obuzeti igrom, blago su vrteli visoki stubić, komešajući sadržinu perfektno oblikovanog stakla. Zaigrana čarolijom svetlosti na kristalu i u samom vinu, pobeže od ružnih misli i nežni osmeh joj ukrasi lice. Niz čelo i obraz pade joj jedna zagasitocrvena kovrdža. Ta fantastično oblikovana spirala stvori još lepšu sliku prirodne lepote kojom je Marija zračila. Znala je da privlači pažnju svojom pojavom, ali nije se osvrtala na to. Volela je svom silinom bića samo jednu osobu, čoveka sa kojim čak nije uživala ni u slasti poljupca, svog uvaženog kolegu, poslovnog partnera... Znala je da ne sme mešati posao sa emocijama, ali vremenom sve više ga je upoznavala, sasvim nesvesno ispitivala šta voli, šta mu smeta. Upoznala je sve one sitnice koje čine njegovu ličnost... I sve joj se toliko dopadalo, da se povremeno plašila da ga pogleda u oči, pitajući se, da li se vidi...
Muzika je klizila salom. Nekoliko parova lagano se viorilo po podijumu. Svečana odela, šljašteći nakit dama i dim cigara visokopoštovane gospode. Utegnuta scena promocije poslednjeg projekta.
- Bože, pa mi više nećemo raditi zajedno... posle dve godine... Ko zna gde će nas poslati sada, možda i na različite krajeve sveta. Neću ga više ni videti... Sama ta pomisao poče da skuplja suze u njenim očima. Neće ga više nikada ni videti...
- Jesi li za ples?
Dobro poznati muški glas zagolica joj bubne opne. Kao da joj je dunuo u uvo, naježila se...
- Da, zašto da ne.
Širokog osmeha odgovori, lagano spuštajući svoju ruku u njegovu.

Članak in Ljubav, strast i greh | Komentari (8) | Trekbekovi (0)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 19 20 21  Sledeći»