Stari kovčeg

Autor bealiever | 19 Jul, 2008

  Dan je nekako težak i tmuran. Kao i uvek, vreme izuzetno deluje na mene. Čitav dan sam provela uz računar, što iz obaveze, što iz puste želje da malo skrenem misli sa mučnine u stomaku zbog nekih tamo ljudi... Tako, čitajući postove naleteh i na Mmmilin. Pišući komentar, setih se nekih momenata i osećanja iz devojačkog doba. Sećanja su navrla takvom snagom da sam se začudila kako jedna reč povuče tako mnogo misli i osećanja.

   Heklanju me je nucila staramajka jos dok sam bila dete. Dok se konac odmotavao i kao čarolijom, među njenim prstima, pretvarao u remek delo, znala je da mi prica o tome kako su devojke nekada spremale sebi za miraz heklane stvari koje su čuvale u starim drvenim kovčezima. Drveni kovčeg... hmmm...

 

 

  

 

   Mala drvena škrinja tiho i neprimetno već čitav vek i duže skriva svoje tajne kraj donjeg dela isto toliko starog kreveta. Kao verni ljubavnici, nikada se nisu razdvajali, još od onog dana kada je moja prabaka došla u kuću svoga večnog pratioca... Izrađen od hrastovog drveta, rukom i dušom čukun-dede, još uvek zrači ljubavlju i mirom. Iz njega i dan danas miriše cvet lavande i stoje uredno spakovani ručni radovi moje prabake. 

   Imala sam nekih deset godina kada sam po prvi put zavirila u unutrašnjost te velike tajne. Baka, čija je majka bila prvi vlasnik škrinje, verno je čuvala sve njene stvari a i svoj miraz u njoj. Kao šesto žensko dete, moja baka je ostala u domu svojih roditelja, pa je starom kovčegu bilo suđeno da ostane gde jeste.  Tako je sve više dobijao na težini ali ne u onome materijalnom smislu, već emotivnom. Ručno rađeni ćilimi, peškiri sa narodnim motivima, vezene košulje za svečane prilike, venčanica ukrašena čipkom, narodna nošnja, groši ( onih par što je ostalo posle teških vremena)... Bila sam očarana, ma ne... začarana neznim potezima ruke koja je stvarala nit po nit svaku stvar iz te škrinje.

 

 

 Od tih starih običaja, malo šta je ostalo. Danas se miraz sprema ili u novcu, ili 'pak u nekom drugom materijalnom vidu od samih roditelja mlade... Danas većina mladih žena ne zna ni sta je heklica i kako se koristi, a kamoli da napravi neko svoje remek delo koje će ostati kroz godine da mlade naraštaje podseća na miris livada, ljubavi... Mene je moja baka na vreme naučila kako se to radi. Sada u toj istoj škrinji, kao zavet stoji par radova da moju decu i unuke jednoga dana podsete da čovek može dosta toga napraviti ako želi. Da treba ostaviti nešto za sobom kao trag, putokaz ka onima kojih više nema... 

 

 

 


 

 

 

 

 

Novo ruho i otkuda ja ovde

Autor bealiever | 18 Jul, 2008

Čudna je stvar kako ljudi mogu dosta toga, ako samo hoće. Ako samo nađu volje i vremena, lako savladaju sve prepreke, strahove i sumnje. A najgori su one sumnje i oni strahovi da smo mi sami nespremni na nešto. Zbog njih, često i ne probamo nešto u čemu bi bili sjajni...

Sećam se, a nije ni tako davno bilo, tog februara 2008. godine, kada sam po prvi put zakoračila u svet bloga. Zahvaljujući našem pesnički nastrojenom kolegi Vladici :), koga sam upoznala na meni omiljenom forumu, nadjoh se u Blog.co.yu svetu.  Prihvatila sam njegov savet da se pridružim jednoj golemoj, raznolikoj i pre svega prijatnoj družini, koja će komentarisati ono što napišem, prikažem... Vladice, ovim putem ti i zahvaljujem na tako dobrom savetu. Hvala ti :)...Ne, to je skromno... hmmm... hvala ti na lepim rečima, na savetima, na uvodu u ovo nebo šarenolikosti, mira, cunamija, ručkova, rima i stihova, bajki života...hvala ti za ovaj mir koji si meni pružio samo pokazujući prstom pravi smer.

 U početku, postojala je velika doza straha, nedostatak samopoverenja. Kao i svaki period prilagođavanja. Šta, kako, gde... Mali milion pitanja, a ko da mi odgovori? Nisam od onih ljudi koji vole da smaraju druge sa pitanjima i podpitanjem na podpitanje... Ali, neće mene jedan html da zeza :)), pa već znam dosta programskih jezika, savladaću i pospremanje bloga.  Vreme je prolazilo, pisala sam postove, kakve takve, a od preuređenja bloga nihc. Ali, evo, posle par pokušaja, mogu reći da sam sada delimično zadovoljna. Novo ruho je pred vama. Kako sam stigla do toga? Pa reći ću vam.

Upoznala sam dosta ljudi koji mi odgovaraju, ali isto tako i par onih koji se drze nekog svog sveta i svojih principa kojima odbijaju sve oko sebe. Ali, imaju i oni svoje malobrojne istomišljenike sa kojima se lepo slažu, što mi je ukazalo na to da se separacija i ovde odvija i to punom parom. Neka, ja čitam postova koliko mogu, ali najpre one od meni omiljenih autora. Jedan od tih autora je i meni možda najdraža blogerka Hyperka :). Posle bezazlenog verbalnog sukoba (kazem verbalnog zbog Vladicinog izazova na tuču posle mog komentara:))) sa nekim od blogera koji su pokušali da me atentiraju svojim mišljenjem, dadoh svoje podatke i msn adresu. Na tu istu adresu javi mi se i divna, natprosečno inteligentna devojka Andjela, tj. Hyper. Kroz priču i totalno opušteno objasni mi neke od osnova. Prosto me je iznenadila svojim postupkom. U jednom momentu, kada sam zaglavila upitala me je "Da li mi veruješ?". :))) Potpuno, bez predomišljanja, što inače retkoooo ko može da izazove kod mene, usledio je odgovor DA. Dadoh joj password i problem bi rešen za nekih deset minuta :).  Na osnovu onoga što je ona uradila usledilo je moje istraživanje koje mi je pokazalo da ovo u stvari i nije teško. Hyper, dušo moja, trebala bi da budeš profesor! I tebi dugujem zahvalnost, ali znam koliko si skromna :), pa ću samo reći: Narode, ako imate neku nedoumicu i problem, zamolite Hyper da vam pomogne. Ona je jedno divno, nesebično i hyperaktivno biće!:))

Upoznah ovde čitavu jednu porodicu, dobre i nerazdvojne drugare, ljubavlju očarane, ovim mislim na Baladaševića i one razočarane, koje neću spominjati da im ne uvećam tugu :), glavnu Domaćicu koja se trudi da nas sve ovako gladne nahrani, Stepskog Vučinu, hrabrog u potrazi za svojom Ramonom, nezno-roze Principessu78, malu srećnicu Tužnu, dobrotvora Sanjarenje 56, Altamodu, rečitu modnu revizorku, Donnu bonu, čak i sama Krilaanđela skinuta sa neba, pa onda mladog neiskusnog Glumca, i Mladog ukusnog Lukca i meni dragu umetničku dušu Pinokia.... ima vas još dosta, nemojte se ljutiti ako vas ne pomenuh, samo sam malo umorna :))), a i cimate me na msn :)))) znate već koji ste :)))

Sve vas volim :) 

 

  

Zimnica

Autor bealiever | 12 Jul, 2008

Ovim postom ne zelim da pariram domacici, jer sve smo mi mlade i malo starije zenske, domacice, htele mi to ili ne :)


 

Pasterizovani krastavcici



Drage moje, ako volite kisele krastavce a ne zelite svaki dan da ih kupujete po 'astronomskim' cenama, postoji nacin da ih pasterizujete tako da ce biti i lepsi i ukusniji, a Boga mi i zdraviji nego li kupovni (barem cete znati sta je unutra).

Kao prvo, potrebne su vam citave (ne naprsle tegle) i zdravi i odgovarajuci limeni (nikako plasticni) poklopci za iste. Zatim velika i plica serpa, tako da u nju stane vise tegli obmotanih krpama. Tako spakovanim teglama voda u serpi dolazi do linije poklopca. Upravo zbog toga, tegle moraju biti iste dubine, radi dobre pasterizacije u toku postupka.

Od materijala je potrebno:

5 kg krastavcica kornisona

1,5 lit vode

0,5 lit bipovog sirceta

4 kasike soli

5 punih (na brdasce) kasika secera

1,5 kesica bibera u zrnu (moze i sareni)

malo mirodjije (ako ne volite ukus mirodjije, ne morate je stavljati)

5 gr konzervansa

ovo je materijal za 20 tegli od 1 kg.

Sve osim krastavaca i konzervansa prokuvati i ostaviti da se ohladi. Hladnom tecnoscu naliti poredjane krastavce u teglama. Kada redjate krastavce, pazite da ih ne pritezete preterano da se ne bi sprstili. Na vrh svake tegle sipati malo konzervansa.
Vazno je da tegle ne dobiju vazduh u toku kuvanja, jer se krastavci promene i omeksaju, pa iz tog razloga, tegle zatvarati odgovarajucim poklopcima, otpornim na visoku temperaturu.
Zatvorene tegle poredjati u loncu cije je dno oblozeno krpom. Izmedju tegli, takodje staviti krpe da se u toku kuvanja ne bi lupale jedna o drugu. Zatim u lonac naliti hladnu vodu u visini do poklopca tegli. Nikako preko poklopca. Staviti da se kuva na tihoj vatri.
Kada voda provri, kuvati 10-15 minuta, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da se hladi, ne vadeci tegle iz lonca. Ukoliko izvadite tegle pre nego se ohlade, doci ce do nagle promene temperature i tegle ce uvuci vazduh.
Hladne tegle staviti u ostavu. Ne jesti prvih 5 dana zbog dejstva konzervansa.

Domacice, tema za tebe :), valjda ces komentarisati :)

ostalima, prijatna zimnica :) 

SEX JE...

Autor bealiever | 11 Jul, 2008

 Na jedom od mojih omiljenih foruma, naleteh na novootvorenu temu pod nazivom "SEX JE...". Zastala sam na momenat, pitajuci se sta je sex zapravo. Procitah misljenja ostalih ljudi... hmmm... ima se tu sve i svasta videti, razmisljanja, raznorazna... Pa resih i ja da napisem svoje misljenje.



:

PočaljiNaslov: Re: Sex je... 

  

Sex....hmmmmm

Sex, draga moja deco, to vam je jedna veoma ozbiljna i komplikovana stvar.... Diskutabilna, naravno. U zacetku, sex je bio osnova egzistencije jedne vrste, ali kako smo mi sami evoluirali, tako je i sex rastao sa nama. Sada nije vise nacin na koji se nasa vrsta produzava, vec je jedna velika, neiscrpna igra.
Za vreme pagana, sex je bio nacin na koji je iskazivano postovanje i docek nove godine, kada su vrhovni svestenik i svestenica Priorata za vreme ravnodnevnice, sredinom marta, vodili ljubav u centru dok su ostali clanovi u zanosu igrali oko njih. Zene sa belim, muskarci sa crnim maskama.Taj cin se zove Hieros Gamos, sto na starogrckom znaci 'sveti brak'. To se smatralo duhovnim cinom, a sam orgazam kao vrhunac molitve. Kako ljudi danas gledaju na sve to? Mnogi bi isti taj cin nazvali perverzijom ili orgijama....

Ovaj obred su sprovodili i egipatski svestenici i svestenice u cast reproduktivne moci zene.
Kama-sutra? Poze, pokreti, dodiri, pogledi.... sve je tu lepo objasnjeno, sam sex . Malo oporo zvuci kada za Kama-Sutru kazem sam sex, zar ne? Ipak, svako ko je imao hrabrosti i usudio se da pokusa da izvede neku od poza iz iste, sigurno je naisao na nesto novo i zanimljivo. 

Vodjenje ljubavi, pocinje pogledima, pricom koja sve dublje zalazi u intimu, nestasnim dodirima koji vode do telesnog kontakta kao vrhunca veze dvoje ljudi. Bilo ko ko kaze da brak bez sexa uspeva, laze! Ovim mislim na zdrave, ljude koji su jos uvek u snazi Wink

Sex su i tajni dodiri od kojih se koza jezi i pogledi koji svlace, sex je i glas koji ti ne izlazi iz glave jer prosla noc nije bila ni malo mirna.....
Sex je zivot svih nas, priznali to ili ne....

 

 

 

A sta vi kazete?_________________

Brucos, po drugi put

Autor bealiever | 2 Jul, 2008

  I ovog jutra probudih se pet minuta pre zvuka zvona. Pitam se, zasto uopste navijam taj budilnik, kada ga nikada ne sacekam da zazvoni. A bas mi se svidja pesma "Hotel California"...

  Uzasna glavobolja i bol u ledjima i vratu....hmmmm, jucerasnji dan je bio tako naporan. Jurnjava po bolnickim blokovima, cekanje, cekanje, cekanje... Gledam se u ogledalu, onako naduvena od bolova i spavanja, cupava...

'Katastrofa, pa ja danas polazem prijemni...', ta misao mi najezi svaku dlaku na telu, mada ne znam zasto... trema? "Ma daj, prosla si sve to vec jednom" , ali tada sam bila mladja, naivna, a i nije mi bilo tako vazno kao sada. Znala sam da ce mozak aktivirati uzbunu, mada sam se tesila da cu proci bez toga.

  Napolju, nebo se nesto namrstilo, resilo da malo bojkotuje, a vrucina udara inat... Cini mi se da cu se udaviti. Izlazim iz kupatila i stavljam kafu, automatski, bez razmisljanja. To radi ona zelja za budjenjem, pa se cesto vratim u kuhinju da pogledam jesam li uopste napunila lonce vodom.  Deca spavaju. Otkada je poceo raspust, njih dvoica su se bas raspustili. Ne vazi onaj moj zakon u devet u krevet, polako pomeraju granicu sve do jedanaest casova. Mislim se, neka ih. Neka uzivaju sada, citavog zivota ih cekaju samo obaveze...pa barem da imaju secanje na igre sa decom na ulici, onako kako smo se mi igrali kada smo bili mali.... hii hii hiiii, lopova i pandura, hajduka, partizana i nemaca.... Kada se samo setim, bili su to tako lepi i bezbrizni dani. Neka ih... 

  Probudila sam moju dusu, da zajedno popijemo kafu. Ko zna kada cemo se opet videti... Razgovaramo. Kratko vreme, ali dovoljno da i pogledom jedno drugom kazemo sta imamo. "Volim te duso..." 

  Pusti me je da prodjem ispred njega kada sam zacula dva pljuuuuusssss, cangrrr, cuuung, rrrrrrr..... smeh. "Ne okreci se!" Sta ne okreci se, kada sam bila sva mokra. Dobro, ne mokra do gole koze, ali isprskana, ljudski... Moja svekrva stoji i drzi se za stomak, a on juri plasticnu flasu i serpicu niz stepenice... Presvlacenje, ne dolazi u obzir, ne vracam se u kucu. Ipak sam ja sujeverna.

  Vozim ga usput do terminala, gde se pozdravljamo, na vec uobicajen nacin... "srecno" izgovorio je sa osmehom. To sto je rekao i kako je izgovorio, znacilo mi je vise nego dve tone vode prosute zamnom. Volim ga, zato sto je uvek uz mene, drag mi je jer me podrzava u svakoj mojoj odluci, obozavam ga jer mi je najbolji drug...

   Stizem u skolu i penjem se na sprat. Vrata od sale otvorena, a ispred njih stoji jedna gospodja u belom. Gledam je, drzi veliku rolnu papira kao i ja. "Hmmmm, ipak nisam najstarija..." pruzih joj ruku uz osmeh, a ona malo iznenadjeno odgovori pozdravom i ispruzenom rukom. Davno sam naucila da se osmehom otapa i najdeblji led. Razgovoru se uskoro prikljucuje jos ljudi. Svi smo tu iz istog razloga. Slusam price o tome ko je kakve veze povukao... Sta da kazem? Cutim... a toliko ljudi je htelo da urgira za mene. Neee, ja sam ta koja se upisuje, a ne neki tamo. Ako za sve ove godine rada ne mogu da uradim crtez postavke za tri-cetiri sata (koliko traje prijemni), necu ni da se upisujem!

   Odlazimo na kafu u dnu skolskog hodnika, gde se nalazi kafe. Upoznajem devojku iz Uzica sa kojom mogu da vodim kvalitetan razgovor. Zavrsila je srednju umetnicku i poseduje odlicno znanje. Osecam da ima i dosta talenta. Ulazim u salu posle pola sata i nalazim mesto koje mi najvise odgovara. Svuda u krug su poredjani stafelaji a uz jedan zid stoji postavka. Na skolskom stolu stoji bordo draperija i skolska stolica prekrivena tegetnom draperiom. Ispred stolice odlivak zenske glave u grckom stilu, sa njene desne strane keramicka vaza (inace prava opticka varka za neiskusne),a sa leve strane biste bokal u klasicnom stilu sa pozlatom. Tu negde, ispred stoji i glineni limun ofarban u plavo. "Kuukuuu, ko ovo da nacrta", javi se iz mene ona ista kukavica koja mi nije dozvolila da upisem akademiju. "E, neces vala. Ima da sednes i da uradis kao nikada do sada..." javi se ona moja jaca polovina. Hvala Bogu i sunce zna kada treba da izadje pa mi je najbolji pogled bio slobodan. Tako se onaj bokal, koji mi se uopste nije dopadao nije ni video, samo malim delom je izvirivao iza biste.

   Dvoje profesora. Jedno moja koleginica iz udruzenja slikara a drugi vajar, inace poznanik i saradnik mojih roditelja.... Samo mi je to trebalo. Sada em cu morati stvarno, stvarno da se potrudim em ce posle biti da sam imala protekciju. Suste papiri, lepljive trake, postavljaju se na platoe na stafelaima... Sa prvim dodirom sa ugljenom svaki strah i sumnja su se izgubili. Bio je to moj svet, moja teritorija... Sa svakim potezom crna boja se pretvarala u linije skice koje su, potom, prelazile u osencene delove biste, duboke pozadine draperije i obline vaze.... moje samopouzdanje je raslo, ali isto tako rastao je i intezitet straha i nezadovoljstva kod vecine ostalih...Profesor je prolazio i komentarisao radove, svih, osim mog... Zaustavio se iza mene i naslonivsi se na prozor cutao je. Morala sam da se okrenem. "a ja?" , zapitah, "Sta Vi, koleginice?", "Pa imate li nesto meni da kazete...." upitah opet, "idite kuci ili uzmite drugi papir, da vam ne bude dosadno...." rece i nasmeja se "Sta imam ja Vama da pricam?", dvosmisleno, nema sta....

  Zavrsila sam za nekih pola sata do cetrdeset minuta, sa sve pus pauzama i zagledanjem ostalih radova.  Posmatrala sam sta ostali rade. Pa oni jos nisu ni postavili, nesigurnost, ukocenost, potez-gumica, potez-gumica.... nema papira na pojedinim mestima, rupe... Stizem do devojke iz Uzica. I ona je zavrsila. Divan crtez, uradjen sa znanjem i talentom. Nas dve odlazimo na kafu i razgovor. Uzivam, razmisljam.... Posle neka dva sata razmenjujemo telefone i krecemo. Profesorka mi mahnu iz hodnika. Prijemni je zavrsen. "Molim te, reci mi, kada su rezultati" zapitah je, "Ma ne brini, ti i ova devojka ste prosle sigurno...." pricala mi je jos nesto o muci pojedinaca da naprave nesto od svog crteza, o nesigurnosti..... "Prosla sam....ponovo brucos...." odzvanjalo mi je u glavi ..."Dodji na upis osmog, pa se vidimo..." rece ona. 

Brucos, po drugi put.... 

Grmljavina ili nesto drugo :0 .....

Autor bealiever | 27 Jun, 2008

 Citavog dana vrucina... znoj se sliva sa cela, iz kose i nekako pronadje put preko obrva i nosa sve do ivica usana. Taj slani ukus sopstvene tecnosti jos vise pojacava osecaj iznemoglosti usled nekakvog toplog udara. Sta se ovo desava sa vremenom poslednjih godina... sve se nekako izoblicilo, promenilo. Nema vise onih nekadasnjih "normalnih' godisnjih doba, sada sve ide iz krajnosti u krajnost. Evo, pocinje odjedared da duva neki sasavi vetar, cas topao, cas hladan, prosto da se smrznes. Pocinje i da grmi a nebo je vedro, vide se sve zvezde. Jeste li primetili kako poslednjih par godina grmljavina povremeno zvuci cudno. Mnogo drugacije nego nekada. Kaze moja baka, "...ma ono bombardovanje je krivo, radijacija dijete...". Hmmmm, mozda, ko zna, a mozda je i nesto drugo...

Iskljucite muziku i oslusnite...

 ... grmi, jel da? 

Suprotnosti

Autor bealiever | 21 Jun, 2008

 " "Zakon jedinstva i borbe suprotnosti" je jedan on tri poznata Hegelova zakona dijalektike, u Hegelovoj filozofiji apsolutnog idealizma. Prema ovom zakonu Hegel smatra da sve što postoji u sebi ima svoju suprotnost. Ta suprotnost počinje u prvoj fazi kao razlika. Zaoštravanjem tih razlika dolazi se do druge faze koju Hegel naziva suprotnost. Daljim zaoštravanjem dolazi se do treće faze, a to je proturiječost koja nužno proizvodi nešto novo." (Wikipedia)

   Poslednjih dana se desavalo dosta toga sto me je teralo da se suprotstavim sama sebi a i drugima. Teska borba unutar mozga i duse, silna preispitivanja i ono cuveno sekspirovsko "biti ili ne biti". Ishodi i nisu vazni za vas, ali u principu ja sam takva osoba da ne volim da gubim, pa u svemu sto radim trazim prvenstveno sebe. U tim situacijama, naravno, cesto morate odstupiti od onih duboko ucrtanih pravila i malo skrenuti sa pruge koju ste sami za sebe postavili. Sada, posto su se strasti malo smirile, mirne glave mogu da sagledam ono sto je vec iza mene, tj. ono sto je odradjeno. Zadovoljna jesam ali otvara se drugo pitanje koje me danas malte ne proganja.

 Suprotnosti... Koliko su one potrebne u nasim zivotima, koliko su ceste? Malo sam citala i shvatila da se u stvari, citav zivot sastoji od suprotnosti. Svaki trenutak naseg postojanja je protkan nitima suprotnosti, samo sto ih retko ko vidi, jer ih u principu i ne trazi. Od cega krenuti? Meni najbliza solucija za razmatranje te pojave je sam odnos izmedju mene i mog supruga, Mrvice :). Stavila sam na papir prvo nasa interesovanja. To je izgledalo otprilike ovako: Mrvica se bavi prevozom robe u javnom i drumskom saobracaju ( tj. radi sa sleperima i kamionima prikolicarima), ja, kao totalna suprotnost, slikam i vajam. On za vreme odmora voli frizider, krevet i tv ; ja, setnju po prirodi i pisanje, citanje... Volimo i razlicitu vrstu muzike (potpuno), razlicite zanrove filmova... Sada vam dodje da se zapitate, pa kako to mi funkcionisemo? :) Odlicno! Stvar je u tome da se samim suprostavljanjem nasih interesovanja ne mesamo jedno drugom u posao ili hobi. Mada redovno trazimo savete jedno od drugog po pitanju nekih stvari koje cine zivot uopste i tu imamo razlicite stavove. To vam je kao dva magneta suprotnog elektriciteta. Po Heqelu, mi smo u prvoj fazi suprotnosti.

 Kada bolje razmislim, crna i bela su dve totalne suprotnosti. Crno predstavlja smrt, tugu, ocajanje, u veronauci i okrenutost tamnijoj strani, dok bela oznacava zivot, radost, nevinost. I savrseno se slazu. Na modnim pistama cesto cete videti kombinaciju crne i bele kao odrazavanje potpune elegancije. Sada mi padose na pamet nekadasnje straftaste zatvorske uniforme :) - crno-bele. Crno kao 'bio sam los', a belo kao 'popravicu se, ima nade' :)) Dobro i lose, prave ravnotezu i opstaju. Upravo tu se vidi ona suprotnost koju Heqel naziva drugom fazom, suprotstavljaju se ali ipak funkcionisu zajedno.

 Medjutim tu je i treca faza suprotnosti. To se desava kada suprotnosti vise na nailaze na tacke preklapanja. Tada dolazi do protivurecnosti koja dovodi cesto i do skandaloznih zavrsetaka. Mislim da ne moram da vam dajem primer jer ima ih mnogo i srecemo ih svakoga dana.

   Sta sam htela da kazem ovim tekstom? Jednostavno, nemojte se plasiti suprotstavljanja i suprotnosti. Upravo ta mala cuda cine zivot ovakvim kakav jeste, zanimljivim i podnosljivim. Svaka rasprava je u stvari znak suprotstavljanja misljenja i branjenja svog stava. Ljudi koji pokleknu pred tudjim stavom, samo pokazuju da su jos ne naviknuti na suprotnosti
 i da su podlozni uticaju tudje reci i dela. Budite jaki, budite suprotni u optimalnoj dozi :), jedino tako cete se izboriti za svoje mesto medju suprotnostima koje nas okruzuju. Meni uspeva :)

 

Pozz :) 

Gnjavaza

Autor bealiever | 11 Jun, 2008

Nekako ovih dana nisam ni za citanje ni za pisanje....hmmmm...za slikanje jos manje... Evo, pokusavala sam da nateram sebe da procitam par postova, mojih omiljenih blogera, ali bezuspesno... onda, malo da vas gnjavim. Sve mi se nekako izokrenulo. Cini mi se da gubim one dobre navike, a da one losije izlaze na videlo i pocinju da zauzimaju citav prostor oko mene... Opet ona suluda, bezrazlozna utucenost obuzima i um i telo... Pitam se zasto mi nailaze ti periodi kada mi nije ni do cega... Ljudi me znaju kao nasmejanu i pozitivnu osobu i nemaju prilike da me vide ovakvu kakva sam sada, jer, jednostavno, ne izlazim iz kuce. Kada bih samo imala snage da uhvatim cetkicu i krenem da radim, ali neeee...... nesto mi ne dozvoljava. Evo i ovaj tekst jednostavno zraci negativnoscu, umorom... A odmorna sam, mislim fizicki, samo, mozak mi je premoren... Ima li neki odmor za mozak? Postoji li nesto sto bi moglo da izbrise sve one stvari o kojima razmisljam a koje me smaraju? Mislim da nema. Zivimo u tako ustaljenom svetu, da mi se ponekad ucini da su ljudi kao roboti. Svakoga dana isto. Ustajanje, dorucak ili ne, posao, malo price o ovom i onom, ko je koga, ko je sta, mastanje za kancelariskim stolom o odmoru iz snova, koji vecina ljudi nikada nece doziveti, (neki cak moraju da polome nogu ili ruku, ne daj boze, da bi dobili par dana "odmora") vracanje kuci sa posla u pokusajima da se nadje smisao zivota u svojoj porodici.... Svakoga dana isto. Zar smo svi mi zarobljeni u jednoj istoj semi? Radi da zaradis, da opstanes, da se prehranis, mozda dozivis nesto lepo, jednom godisnje?... Eto, lepo ja kazem da sam negativac ovih dana. A mozda je to samo ona tamna strana svakoga umetnika koja nas razlikuje od drugih. Mozda jednoga dana i odsecem sebi uvo iz protesta prema samoj sebi i svetu, ili zato sto mi se toga trenutka ne svidja, kao toliko cenjeni Vincent?...Ma neeeee. Ja samo priznajem sama sebi da mi je svet ponekad toliko dosadan, naporan...  Vise ne znam sta trazim ni od sebe same a kamoli od drugih...  Gledam ovu danasnju decurliju. Devojcice od 15-16 god. izgledaju, a bogami i ponasaju se kao da im je trideset, klinci kao da im zivot zavisi, jurcaju motorima 200 na sat, a kada se negde zakucaju onda su mama i tata krivi. Skole u haosu, bez reda i pune nasilja, porezi sve veci, plate sve nize, ako ih uopste ima... Rasuloooo, ali opet, vlada neka ustaljenost i u tome. Cujemo nesto na tv-u, kao desava se... A sta se to desava? Kome? Ja kao  treba da se potresem  zbog zemljotresa tamo negde na drugoj strani sveta ili uragana, poplave?  Vise se ne potresam jer sam shvatila da se niko, ama bas niko ne potresa ni zbog nas! Shvatila sam da ti neki, tamo, samo gledaju kako da zarade na nama, kao na jeftinoj radnoj snazi. I tome bi trebalo, verovatno da se radujem? E pa necu! Dosta mi je i politike i vesti o tamo nekim katastrofama i nagadjanja meteorologa i brbljanja nekih tamo priznatih analiticara!

Bas sam se zanela... Izvinjavam se na gnjavazi. U stvari, ako ste resili da procitate ovaj post i nije bio gnjavaza :)

Pozdrav od jedne trenutno sumorne i svetom zgrozene bee... 

Evo obecavam, kada dobijem sedmicu...

Autor bealiever | 3 Jun, 2008

  

                                

 

   Da li ponekad sakupite dovoljno hrabrosti i presaberete se koliko vam to novca jos nedostaje da biste bili potpuno srecni? Znam da novac nije sve na svetu i da se njime ne moze kupiti ni sreca, ni zdravlje, ni porodica a ni prijatelji (prijatelji pogotovo), ali necemo sada o filozofiji zivota.

   Poslednjih par godina, aktuelne su kojekakve igre na srecu, pa medju njima i porez za budale koji ja redovno placam u vidu loto listica:). Naime, poslednjih par godina igram iste tri kombinacije, plus poneku koja mi se oda u vidu nekakvog prividjenja:), u nadi da ce sreca malo baciti vrlju i na moju stranu 0:) Ne mogu reci da nemam srece u zivotu, jer je zaista imam. Ako ne na igrama na srecu (tj. nesrecu) onda u obicnom, ovozemaljskom proputovanju.

   Kada me neko pita sta me to drzi da jos uvek imam nadu da cu se ogrebati o koju hiljadu evrica drzavnih para,  navire mi toliko misli da prosto ne mogu da dam jedan, obican odgovor. Kazem sebi, kada mozes da ubodes peticu, sto se desilo vise puta nego li imam prstiju na rukama, mozes vala i jednu sedmicicu. Moj dragi suprug mi cesto kaze da sam vestica, barem je tako govorio do skoro. Kaze "kukala si kako ti treba auto, mozak si mi izbila i dobi ti auto, pa si kukala za nov racunar i dobi racunar, kukala si da ti treba da otputujes negde i otputova ti...ne znam kako to radis, ali...", a mene samo citavo vreme svrbi levi dlan:), "ajde sada malo kukaj kako ti treba sedmica na lotou...":))) Sta da se radi kada neko ume da prizove, sve osim sedmice na lotou :) Tesim se tako, ispunjavajuci onaj bledo crveni listic, smisljajuci modele po kojima se moze destiti ta slucajna kombinacija i zalutam u razmisljanju sta bi ja ustvari radila sa tolikim novcima!? Veceras je sedmica iznosila oko devetstotinahiljadaeura, pa sam se prema tome i orjentisala...Desavalo se to i ranije, ali danas sam sklopila konacnu kombinaciju.

 

                  
 

   Sedim ja danas u batinom it caffeu i slusam jadikovanje ljudi oko mene. Inace, sve su to ljudi koje, pretezno, dugo znam i redovne su musterije u istom. Moj brat, veciti apsolvent na kriminalistici, onako smusen problemima postojanja, stoji za sankom i u pogledu mu vidim da ne moze vise da izdrzi torturu situacije u kojoj se svi mi nalazimo, neko vise, neko manje. Tako mi ga je bilo zao, a nemoc da mu pomognem rusila je moje raspolozenje po ko zna koji put.... Pored mene, na visokoj, barskoj stolici, gnjezdi se njegov, jos od osnovne, skolski drug. Gledam njega, onako visokog, mrsavog i svetlog...ko bi pomislio da je to onaj klinac koji je svakoga dana ukrasavao nasu kucu divnim, neusiljenim smehom. Sada prica kako ce morati da radi bar sest meseci kako bi uplatio skolarinu za petu godinu tehnoloskog faksa. Covek sluzio civilnu vojsku par meseci, pa mu dosadilo da neguje dzangrizave bezpenzionere i zbrisao u redovne, gde se prosto nauziva. Sada, pred kraj vojnog roka, razmislja gde ce i kako zaraditi potreban novac...

  Gledam ih ja tako i u meni nesto sevnu, kao munja mi misao prolete glavom. Posto su me citavo vreme zacikivali u fazonu "ide da uplati loto, a sutra nema za hleba", ja im odgovorih, mozda i surovo... EVO OBECAVAM, KADA DOBIJEM SEDMICU NA LOTOU.... muk i tisina se odjedared pomesase sa mirisom bezparice i desetak pari usiju radarski se upravi prema mome glasu...

    Bato, samo ce ti advokat doneti koverat sa karticom deviznog racuna i veliki pozdrav u zdravlju i sreci da ti meni pozivis, a i mami i tati i mojoj Mrvici... a mene necete videti barem tri meseca... Kada se vratim, rec necu da cujem... Sta cete i kako cete, ne interesuje me.... Smeh poce da se mesa u moje obecanje...pri tome, isti onaj batin drug se umesa, "a mogu li ja da dobijem samo jednu hiljadu?". Kada si tako skroman, dacu ti dve! :))))) 

   I tako, barem se lepo nasmejasmo, ja obecah i obecanje cu ispuniti, normalno, ako dobijem sedmicu:). A sutra castim isto drustvo za ovu jadnu, skromnu peticu!!!!

                                                                                      Pozdrav svima od Be(a)liever

 

Odmor

Autor bealiever | 1 Jun, 2008

Evo, ni nocas nema sna... Pomislih da barem nekako utrosim vreme koje je preostalo do zore... Napravila sam jedan manji slide-show, mada ce se manjkavost raspolozenja i tu primetiti...

Pogledajte... treba samo malo strpljenja da bi se otvorio, ako ga imate.:).

 klik na:

Odmor za dusu