Gnjavaza
Autor bealiever | 11 Jun, 2008Nekako ovih dana nisam ni za citanje ni za pisanje....hmmmm...za slikanje jos manje... Evo, pokusavala sam da nateram sebe da procitam par postova, mojih omiljenih blogera, ali bezuspesno... onda, malo da vas gnjavim. Sve mi se nekako izokrenulo. Cini mi se da gubim one dobre navike, a da one losije izlaze na videlo i pocinju da zauzimaju citav prostor oko mene... Opet ona suluda, bezrazlozna utucenost obuzima i um i telo... Pitam se zasto mi nailaze ti periodi kada mi nije ni do cega... Ljudi me znaju kao nasmejanu i pozitivnu osobu i nemaju prilike da me vide ovakvu kakva sam sada, jer, jednostavno, ne izlazim iz kuce. Kada bih samo imala snage da uhvatim cetkicu i krenem da radim, ali neeee...... nesto mi ne dozvoljava. Evo i ovaj tekst jednostavno zraci negativnoscu, umorom... A odmorna sam, mislim fizicki, samo, mozak mi je premoren... Ima li neki odmor za mozak? Postoji li nesto sto bi moglo da izbrise sve one stvari o kojima razmisljam a koje me smaraju? Mislim da nema. Zivimo u tako ustaljenom svetu, da mi se ponekad ucini da su ljudi kao roboti. Svakoga dana isto. Ustajanje, dorucak ili ne, posao, malo price o ovom i onom, ko je koga, ko je sta, mastanje za kancelariskim stolom o odmoru iz snova, koji vecina ljudi nikada nece doziveti, (neki cak moraju da polome nogu ili ruku, ne daj boze, da bi dobili par dana "odmora") vracanje kuci sa posla u pokusajima da se nadje smisao zivota u svojoj porodici.... Svakoga dana isto. Zar smo svi mi zarobljeni u jednoj istoj semi? Radi da zaradis, da opstanes, da se prehranis, mozda dozivis nesto lepo, jednom godisnje?... Eto, lepo ja kazem da sam negativac ovih dana. A mozda je to samo ona tamna strana svakoga umetnika koja nas razlikuje od drugih. Mozda jednoga dana i odsecem sebi uvo iz protesta prema samoj sebi i svetu, ili zato sto mi se toga trenutka ne svidja, kao toliko cenjeni Vincent?...Ma neeeee. Ja samo priznajem sama sebi da mi je svet ponekad toliko dosadan, naporan... Vise ne znam sta trazim ni od sebe same a kamoli od drugih... Gledam ovu danasnju decurliju. Devojcice od 15-16 god. izgledaju, a bogami i ponasaju se kao da im je trideset, klinci kao da im zivot zavisi, jurcaju motorima 200 na sat, a kada se negde zakucaju onda su mama i tata krivi. Skole u haosu, bez reda i pune nasilja, porezi sve veci, plate sve nize, ako ih uopste ima... Rasuloooo, ali opet, vlada neka ustaljenost i u tome. Cujemo nesto na tv-u, kao desava se... A sta se to desava? Kome? Ja kao treba da se potresem zbog zemljotresa tamo negde na drugoj strani sveta ili uragana, poplave? Vise se ne potresam jer sam shvatila da se niko, ama bas niko ne potresa ni zbog nas! Shvatila sam da ti neki, tamo, samo gledaju kako da zarade na nama, kao na jeftinoj radnoj snazi. I tome bi trebalo, verovatno da se radujem? E pa necu! Dosta mi je i politike i vesti o tamo nekim katastrofama i nagadjanja meteorologa i brbljanja nekih tamo priznatih analiticara!
Bas sam se zanela... Izvinjavam se na gnjavazi. U stvari, ako ste resili da procitate ovaj post i nije bio gnjavaza :)
Pozdrav od jedne trenutno sumorne i svetom zgrozene bee...
bealiever, i ja s vremena na vreme imam takve napade mrzovolje, stavise, imaju ih svi... to je proizvod zamora, jednolicnosti zivota, izostanka uzbudjenja... ko zna cega... nemoj sebi da seces uvo u znak protesta :) iskuliraj, ili barem probaj... meni uvek pomogne.
Autor hyperblogger 11 Jun 2008, 22:54