Brucos, po drugi put

Autor bealiever | 2 Jul, 2008

      I ovog jutra probudih se pet minuta pre zvuka zvona. Pitam se, zasto uopste navijam taj budilnik, kada ga nikada ne sacekam da zazvoni. A bas mi se svidja pesma "Hotel California"...

      Uzasna glavobolja i bol u ledjima i vratu....hmmmm, jucerasnji dan je bio tako naporan. Jurnjava po bolnickim blokovima, cekanje, cekanje, cekanje... Gledam se u ogledalu, onako naduvena od bolova i spavanja, cupava...

    'Katastrofa, pa ja danas polazem prijemni...', ta misao mi najezi svaku dlaku na telu, mada ne znam zasto... trema? "Ma daj, prosla si sve to vec jednom" , ali tada sam bila mladja, naivna, a i nije mi bilo tako vazno kao sada. Znala sam da ce mozak aktivirati uzbunu, mada sam se tesila da cu proci bez toga.

      Napolju, nebo se nesto namrstilo, resilo da malo bojkotuje, a vrucina udara inat... Cini mi se da cu se udaviti. Izlazim iz kupatila i stavljam kafu, automatski, bez razmisljanja. To radi ona zelja za budjenjem, pa se cesto vratim u kuhinju da pogledam jesam li uopste napunila lonce vodom.  Deca spavaju. Otkada je poceo raspust, njih dvoica su se bas raspustili. Ne vazi onaj moj zakon u devet u krevet, polako pomeraju granicu sve do jedanaest casova. Mislim se, neka ih. Neka uzivaju sada, citavog zivota ih cekaju samo obaveze...pa barem da imaju secanje na igre sa decom na ulici, onako kako smo se mi igrali kada smo bili mali.... hii hii hiiii, lopova i pandura, hajduka, partizana i nemaca.... Kada se samo setim, bili su to tako lepi i bezbrizni dani. Neka ih... 

      Probudila sam moju dusu, da zajedno popijemo kafu. Ko zna kada cemo se opet videti... Razgovaramo. Kratko vreme, ali dovoljno da i pogledom jedno drugom kazemo sta imamo. "Volim te duso..." 

      Pusti me je da prodjem ispred njega kada sam zacula dva pljuuuuusssss, cangrrr, cuuung, rrrrrrr..... smeh. "Ne okreci se!" Sta ne okreci se, kada sam bila sva mokra. Dobro, ne mokra do gole koze, ali isprskana, ljudski... Moja svekrva stoji i drzi se za stomak, a on juri plasticnu flasu i serpicu niz stepenice... Presvlacenje, ne dolazi u obzir, ne vracam se u kucu. Ipak sam ja sujeverna.

      Vozim ga usput do terminala, gde se pozdravljamo, na vec uobicajen nacin... "srecno" izgovorio je sa osmehom. To sto je rekao i kako je izgovorio, znacilo mi je vise nego dve tone vode prosute zamnom. Volim ga, zato sto je uvek uz mene, drag mi je jer me podrzava u svakoj mojoj odluci, obozavam ga jer mi je najbolji drug...

       Stizem u skolu i penjem se na sprat. Vrata od sale otvorena, a ispred njih stoji jedna gospodja u belom. Gledam je, drzi veliku rolnu papira kao i ja. "Hmmmm, ipak nisam najstarija..." pruzih joj ruku uz osmeh, a ona malo iznenadjeno odgovori pozdravom i ispruzenom rukom. Davno sam naucila da se osmehom otapa i najdeblji led. Razgovoru se uskoro prikljucuje jos ljudi. Svi smo tu iz istog razloga. Slusam price o tome ko je kakve veze povukao... Sta da kazem? Cutim... a toliko ljudi je htelo da urgira za mene. Neee, ja sam ta koja se upisuje, a ne neki tamo. Ako za sve ove godine rada ne mogu da uradim crtez postavke za tri-cetiri sata (koliko traje prijemni), necu ni da se upisujem!

       Odlazimo na kafu u dnu skolskog hodnika, gde se nalazi kafe. Upoznajem devojku iz Uzica sa kojom mogu da vodim kvalitetan razgovor. Zavrsila je srednju umetnicku i poseduje odlicno znanje. Osecam da ima i dosta talenta. Ulazim u salu posle pola sata i nalazim mesto koje mi najvise odgovara. Svuda u krug su poredjani stafelaji a uz jedan zid stoji postavka. Na skolskom stolu stoji bordo draperija i skolska stolica prekrivena tegetnom draperiom. Ispred stolice odlivak zenske glave u grckom stilu, sa njene desne strane keramicka vaza (inace prava opticka varka za neiskusne),a sa leve strane biste bokal u klasicnom stilu sa pozlatom. Tu negde, ispred stoji i glineni limun ofarban u plavo. "Kuukuuu, ko ovo da nacrta", javi se iz mene ona ista kukavica koja mi nije dozvolila da upisem akademiju. "E, neces vala. Ima da sednes i da uradis kao nikada do sada..." javi se ona moja jaca polovina. Hvala Bogu i sunce zna kada treba da izadje pa mi je najbolji pogled bio slobodan. Tako se onaj bokal, koji mi se uopste nije dopadao nije ni video, samo malim delom je izvirivao iza biste.

       Dvoje profesora. Jedno moja koleginica iz udruzenja slikara a drugi vajar, inace poznanik i saradnik mojih roditelja.... Samo mi je to trebalo. Sada em cu morati stvarno, stvarno da se potrudim em ce posle biti da sam imala protekciju. Suste papiri, lepljive trake, postavljaju se na platoe na stafelaima... Sa prvim dodirom sa ugljenom svaki strah i sumnja su se izgubili. Bio je to moj svet, moja teritorija... Sa svakim potezom crna boja se pretvarala u linije skice koje su, potom, prelazile u osencene delove biste, duboke pozadine draperije i obline vaze.... moje samopouzdanje je raslo, ali isto tako rastao je i intezitet straha i nezadovoljstva kod vecine ostalih...Profesor je prolazio i komentarisao radove, svih, osim mog... Zaustavio se iza mene i naslonivsi se na prozor cutao je. Morala sam da se okrenem. "a ja?" , zapitah, "Sta Vi, koleginice?", "Pa imate li nesto meni da kazete...." upitah opet, "idite kuci ili uzmite drugi papir, da vam ne bude dosadno...." rece i nasmeja se "Sta imam ja Vama da pricam?", dvosmisleno, nema sta....

      Zavrsila sam za nekih pola sata do cetrdeset minuta, sa sve pus pauzama i zagledanjem ostalih radova.  Posmatrala sam sta ostali rade. Pa oni jos nisu ni postavili, nesigurnost, ukocenost, potez-gumica, potez-gumica.... nema papira na pojedinim mestima, rupe... Stizem do devojke iz Uzica. I ona je zavrsila. Divan crtez, uradjen sa znanjem i talentom. Nas dve odlazimo na kafu i razgovor. Uzivam, razmisljam.... Posle neka dva sata razmenjujemo telefone i krecemo. Profesorka mi mahnu iz hodnika. Prijemni je zavrsen. "Molim te, reci mi, kada su rezultati" zapitah je, "Ma ne brini, ti i ova devojka ste prosle sigurno...." pricala mi je jos nesto o muci pojedinaca da naprave nesto od svog crteza, o nesigurnosti..... "Prosla sam....ponovo brucos...." odzvanjalo mi je u glavi ..."Dodji na upis osmog, pa se vidimo..." rece ona. 

    Brucos, po drugi put.... 


24 Komentari & 0 Trekbekovi od "Brucos, po drugi put"

    Nesto ne mogu da spavam ;)
    Nemam obicaj da se guram i budem prva, ali sada tako ispalo.:)) Natrcah na tvoj post i ajd' da ti prva cestitam.
    Pa, devojko, CESTITAM! Nikada nije kasno da se zelje ostvare...

    Autor iluzija 02 Jul 2008, 03:34

    bravo , e nek je sa srećom. Tvoja ambicioznost će ti pomoći da završiš i ovo školovanje :)

    Autor vladica 02 Jul 2008, 08:20

    Drago mi je da ostverujes svoj san, igrom slucaja, bas onaj koji ja nisam uspela da ostvarim. Ali, ja ga ostvarujem na mnogo drugih nacina.
    Ne sumnjam da ces sve zavrsiti kao od sale. Bravo!

    Autor Pinokio 02 Jul 2008, 08:51

    @Iluzija,
    i ja sam imala problem sa snom, a i sa blogom....nesto je kocio nocas...
    Hvala ti najlepse :)

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 11:05

    @Vladice,
    hvala ti :)

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 11:07

    @Pinokio,
    i ja se nadam da ce mi ici:)
    Hvala ti :)

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 11:10

    Svaka cast!

    Znas kada bih ja to nacrtao? Nikad. Gledam i Pinokija kako crta pa se mislim, e, tugo moja, ala sam smotan. Slikarenje, vajarenje i slicno, to ce za mene ostati spanska sela doveka.
    Kao da sam i ja bio tamo.
    Srecno! Znaci uskoro cemo imati i osvedocenog veleumetnika!

    Autor Baladasevic 02 Jul 2008, 14:14

    sem bravo, bravissimo, samo mogu da dodam, nisam ni sumnjala da ćeš uspeti, jer sudim po slikama koje si nam ovde pokazala.
    Prijatno!*

    Autor domacica 02 Jul 2008, 15:31

    @Baladasevicu,
    nacrtao bi i te kako kada bi ti bilo potrebno. Makar to bio cica glisa sa krugom i kvadratom pored :)) pa onda kazes, 'sta je, sta hocete ja to tako vidim' :)))
    Hvala ti :)

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 16:34

    @Domacice, hvala ti :) Nadam se da se neces ljutiti sto cu ti ovo reci, ali tebe ovde, na blogu, gledam kao mamu:) pa mi tvoj komentar mnogo prija :)))

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 16:35

    Cestitam!

    Autor keri 02 Jul 2008, 18:04

    @Keri,
    zahvaljujem :)

    Autor bealiever 02 Jul 2008, 18:33

    Svaka čast i mnogo sreće :)

    Autor lilanina 02 Jul 2008, 19:31

    Sekoooooooooo, cestitaaaaaaaaaam!!!!!!!!!!!!!!!

    Uzivaj u onome sto volis!!!!!

    Autor Veka 04 Jul 2008, 15:17

    Čestitke u ime povrća iz bašte :). Palo mi je na pamet sad dok sam čitao da sam se i ja mogao prijaviti za prijemni. Pa da crtam kao da znam, a ljudi ne mogu vjerovati na šta to liči. A ja sav ozbiljan, kao da sam 100% uvjeren da ću položiti :). Da, mogao bih crtati hemijskom olovkom pa kad prestane pisati ja je tresem kao toplomjer da prodari... :)

    Autor mladiluk 04 Jul 2008, 22:57

    @Lilanina, Veko,
    hvala vam :)

    Autor bealiever 04 Jul 2008, 23:22

    @Mladi luk,
    he heee heeeee.... Mozes se i ti naci na kom crtezu.... mrtve prirode :))))

    Autor bealiever 04 Jul 2008, 23:23

    ooooooooo... brucos :) vidi ti ovo :) pa cestitke, od srca.. i drago mi je da je ta jaca polovina odnela prevlast.

    Autor hyperblogger 04 Jul 2008, 23:31

    sad ces biti jos bolji student nego prvi put,
    ljudi bi trebali svakih 5-6 godina da ponovo studiraju nesto, samo da ostanu u formi
    :)

    Autor leklerk 05 Jul 2008, 00:08

    @Hyper,
    i meni :)

    Autor bealiever 08 Jul 2008, 20:57

    @Leklerk,
    da znas da si u pravu :)

    Autor bealiever 08 Jul 2008, 20:58

    Uf, ovo je bilo teško! Ali nije nemoguće, kad si ti u pitanju! Čestitam!

    Autor sanjarenja56 08 Jul 2008, 21:16

    @Sanjarenja56,
    hvala ti :). Danas sam se upisala, sada me mozete zvati i brucoskinja :)))))), da se malo podmladim :)))))

    Autor bealiever 09 Jul 2008, 13:45

    Gospođo brucoš, srećno!

    Autor sanjarenja56 09 Jul 2008, 13:56
Dodaj komentar





Zapamti me