***

Autor bealiever | 6 Sep, 2009

Plakala bih al' ne ide. bol je isuvise jak da bi se pretocio u suze. Jecaj stoji negde u grlu, zaglavio se... kao da je tankom, ostrom uzicom vezan za srce i ne moze dalje. Kada bih samo mogla da vrisnem, rasirenih ruku, glave podignute k' nebu...

I sada, zatvorenih ociju stojim na polju pod tmurnim nebom... vristim. Vristim iz sveg glasa u jednom, neprekidnom jeku, sve dok me i poslednji dah ne napusti. A onda kao ratnik, prostreljen nevidljivom strelom padam, ljubeci zemlju kolenima, dlanovima, usnama. Otvaram oci i podizem vucji pogled...

Dosta je bilo

Autor bealiever | 5 Sep, 2009

Ne spavam, jer san na oci ne dolazi. Muci me to sto sve gubim, cini mi se i sam razum. Umorna sam, prokleta, razbijena na milion komadica... Kao da neka tudja ruka crta trag ispred mene kojim hodim. Kao da sve cesce i cesce priteze tu meku povrsinu praveci rupe u koje padam. Granje krajputasko grebe kozu, sisa krv duse smejuci mi se u lice. Bol, cini mi se, vise neosecam. Samo nekakav teret na grudima koji zeli da prsne odvlaceci me sa svojim izumiranjem... A ja, jos se borim, koracam uporna da stignem do nekog cilja... barem jednog. Zapitam se, dokle bre vise!? Ko to zeli da me srusi, gledam u nebo i vicem; Smej se, samo se ti smej... Bes me ojacava, daje mi snagu. Dosta je bilo, brisem tu ruku i prst sto preteci gleda. JA! Ja sam svoja snaga i moc, Ja sam svoj sud i pomoc. Dosta je bilo muke i jada. Otimam trag, prostirem crvenu stazu i koracam, jos upornija i jaka!

 

Tragovi lepih secanja

Autor bealiever | 3 Sep, 2009
Lagani korak i krckanje pod stopalima. Taj čudan zvuk pod težinom tela
izaziva sećanja. Insenzibilan trag postepeno poprima snagu pretvarajući se u
kasidu prošlosti. Mirisi poznatih predela vratiše se iz dubine neurona u
nosnice. Blaženstvo osećaja obliva telo koje se bespomoćno predaje osećanju
lepog. Kako se čovek lako navikava na prijatnosti i uvek im se vraća u pomamnoj
žudnji za nečim što ostavi neprimetan pečat. Uzdah se otima u znak časti
prošlome. I svaki put isto, kao kakav ritual, ponavljamo slike prebirajući po mislima, svesno brišemo
loše, metamorfiziramo scene, stvarajući nešto još savršenije, jedinstveno u
svome umu. Ta igra mimikrije nosi nas u stanju polusna kroz momente opuštanja i
sjedinjavanja prošlog i sadašnjeg. Čest način za beg od stvarnosti u danima
nemira. Način ublažavanja negativih efekata i stanja depresije. Neko je rekao,
čovekovo najveće blago i prokletstvo je moć trajnog pamćenja. I pored svake
negativne strane, ono što ostane zabeleženo i uredno uknjiženo u fiokama uma,
ima preveliko značenje za svakog čoveka, jer bez tih enormnih elektro biblioteka u našim glavama ne bi bilo ni nas
samih...

Ribolovci, svratite :)

Autor bealiever | 14 Jun, 2009

 Prenekog vremena, obećah jednom blogeru par sličica garaškog jezera. Evo, ispunjavam obećanje.  

 

  

 

 

 

Zar nije lepo?

 A sada još nešto za pasionirane ribolovce :)  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sanjaš li?

Autor bealiever | 31 Maj, 2009
- Sanjaš li?
Zapita Mala vila tihim glasom. Dečak se okrete zbunjen i pomalo uplašen, okrećući glavicu levo desno.
- Ne? Kako to kada sam ja u tvom snu? - Lebdeći oko njega Mala vila nastavi
- Pogledaj ove divne boje i stari bakin orman... Znaš šta? Hajde da uđemo.
- Otvoriše se toga momenta stara drvena vrata puštajući tihi, škriputavi zvuk iz prastarih, već zarđalih šarki. Mrak bi okupan blještavom svetlošću koja mališane natera da na tren pokriju oči rukicama.
- Woow... šta si to učinila? Kako?
Zapita mali Vule svoju novu drugaricu. Okicama je tražio nešto u licu okruženom crnim loknama. Odgovora nije bilo, samo smešak.
- Nisam ja, to je tvoje delo. Znaš, svaki put kada nešto jako poželiš, iako ne znaš šta je to zapravo, želja se ispuni. Samooo... uzdahu lagano,
-Ne zna svako da pronađe ispunjenje svoje želje, jer ne gleda iskreno, otvorenog srca. Ti si to upravo naučio.
- Izvini, a ko si ti?
Zbunjeni dečak je još uvek trljao svoje oči pokušavajući jednom rukom da uhvati vilu za krilo.
- Možeš me zvati Mala, tako me svi zovu. Valjda zato što sam najmanja, poslednja rođena vila.
Tužno je sagla glavu pokušavajući da sakrije nekakav sjajan trag na obrazu.
- Ti plačeš? Nisam znao da vile plaču... Rastuži se Vule i umalo i on neupusti suzu, pa pomisli u sebi, sećajući se svoga deke, - Ne, dečaci ne plaču! Odlučno se isprsi, zabaci glavu i uz osmeh reče: -Hajde, velika si ti, vidiš skoro isto kao ja. Nego, reci mi, kuda vode ova vrata? Nisam ih do sada video, baka me nikada nije puštala u ovu kućicu...
Zavirivao je iza vratnica, ali ništa nije video. Vuklo ga je nešto jako, osećanje nepoznatog i želja za istraživanjem privlače više nego bilo šta drugo.
-To ćeš ti meni reći. Ovaj put samo od tebe zavisi...


Naši životi zavise upravo od odluka koje donosimo, još od najranijeg detinjstva. UČITE SVOJU DECU DA MAŠTAJU JER ĆE IM BITI MNOGO LAKŠE DA DONOSE ZAKLJUČKE I PRAVE ODLUKE KADA ODRASTU!

Post za Sasu - kako umetnuti player i banere na blog

Autor bealiever | 10 Okt, 2008

Po povratku kući, jedna od prvih stvari koju sam učinila je da pročitam koji post na blogu i proverim svoj poslednji. Tako naiđoh na molbu za pomoć od našeg blog kolege Saše.

Sasa, evo, pokušaću da ti pomognem,ako ovo ikako bude od koristi.

Prvo što treba da uradiš, ako do sada nisi,  je da skupiš hrabrosti da istražuješ :). Ako želiš da ti se player lista pokazuje kao meni, evo šta ti je činiti (biću detaljna što više mogu, kako bih pomogla i drugim mogućim početnicima na blogu):

Uđi u svoj administrativni deo bloga, isto kao kada hoćeš da pišeš članak. Zatim uđi na KONTROLNI CENTAR. Pored ostalih mogućnosti biće ti ponuđena i solucija BLOG TEME. 

Kako su teme različite po strukturi, a ja nisam u mogućnosti da poznajem svaku, prikazaću ti na primeru teme koju ja koristim. 

NAPOMENA: Pre nego što išta promeniš u okviru svoje teme, kopiraj je! Zašto? Upravo zbog slučajnih grešaka koje te mogu koštati gubljenja svega što si do sada odradio na blogu. Sve što budeš radio, radi u kopiji teme koju ujedno možeš preimenovati po svom nahođenju, na primer, daj joj ime svog nicka. 

Dakle, kada uđeš u administrativni deo, ideš na kontrolni centar, pa blog teme, zatim na uređivač teme bloga. Odabereš svoju temu (klikom na nju), kopiraš je, preimenuješ (ako želiš) i uđeš u nju.  

Sada, kod mene, tj. u mojoj temi postoji opcija panel.template, koja bi trebalo da ima i kod tebe. Otvori je. Jezik kojim se piše u ovom delu je HTML. Nemoj se plašiti i biti zbunjen, mada se svima koji su prvi put ovde, upravo to dešava i brzo odustanu od daljeg pretraživanja. Evo, kako ta stranica izgleda kod mene.

<div id="sidebar">
<ul>

<!--
<li><h2>{$locale->tr("about")}</h2>
Here is a section you can use to briefly talk about yourself or your site. Uncomment and delete this line to use.
<p>Your description here.</p>
</li>
-->
<li>
<form method="post" action="{$url->getIndexUrl()}">
<div>
<input type="text" name="searchTerms" size="13" value="" />
<input type="hidden" name="op" value="Search" />
<input type="hidden" name="blogId" value="{$blog->getId()}" />
<input type="submit" name="Search"
value="{$locale->tr("search")}" />
</div>
</form>
</li>
<li><h2>{$locale->tr("recently")}</h2>
<ul>
{foreach from=$recentposts item=post}
<li><a title="{$post->getText()|truncate:15:"..."|escape}"
href="{$url->postLink($post)}">{$post->getTopic()}</a></li>
{/foreach}
</ul>
</li>
<li><h2>{$locale->tr("categories")}</h2>
<ul>
{foreach from=$articlecategories item=articleCategory}
<li><a href="{$url->categoryLink($articleCategory)}">
{$articleCategory->getName()}</a>
[{$articleCategory->getNumArticles()}]
(<a class="nodecoration"
href="{$url->categoryRssLink($articleCategory)}">rss</a>)</li>
{/foreach}
</ul>
</li>
<li><h2>{$locale->tr("archives")}</h2>
<ul>
{foreach from=$archives item=archivelink}
<li><a href="{$archivelink->getUrl()}">{$archivelink->getName()}</a>
[{$archivelink->getNumArticles()}]</li>
{/foreach}
</ul>
</li>
<li><h2>{$locale->tr("links")}</h2>
{foreach name=linkcategories from=$mylinkscategories item=linkcategory}
{if $linkcategory->getNumLinks()>0}
{if $smarty.foreach.linkcategories.first}<ul>{/if}
<li>
<b>{$linkcategory->getName()}</b>
{foreach name=linkcategorylinks from=$linkcategory->getLinks() item=link}
{if $smarty.foreach.linkcategorylinks.first}<ul>{/if}
<li><a href="{$link->getUrl()}"
title="{$link->getDescription()}">{$link->getName()}</a></li>
{if $smarty.foreach.linkcategorylinks.last}</ul>{/if}
{/foreach}
</li>
{if $smarty.foreach.linkcategories.last}</ul>{/if}
{/if}
{/foreach}
</li>
<center>
<a href="http://hyperblogger.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img166.imageshack.us/img166/6251/hiperbloggerme7.gif">
</a>
<a href="http://iluzija.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img46.imageshack.us/img46/3913/iluzijagx8.jpg">
</a>
<a href="http://krilaandjela.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img412.imageshack.us/img412/6227/krilaandjelajt8.gif">
</a>
<a href="http://tekstopisac.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img50.imageshack.us/img50/1597/tekstopisacua5.gif">
</a>
<a href="http://oltajmer.bloger.hr/" target="_blank">
<img src="http://img50.imageshack.us/img50/2999/oltajmerml2.gif">
</a>
<a href="http://tuzna.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img406.imageshack.us/img406/313/teddybearvo4.png">
</a>
<a href="http://domacica.blog.rs" target="_blank">
<img src="http://img384.imageshack.us/img384/1523/40x40bv3.jpg">
</a>
<a href="http://phedredelaunay.blog.rs/blog/phedredelaunay" target="_blank">
<img src="http://img265.imageshack.us/img265/8206/20070721ymidflowerak8.jpg">
</a>
<a href="http://pinokio.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img501.imageshack.us/img501/4829/pinocchiosmallja7.gif">
</a>
<a href="http://baladasevic.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img392.imageshack.us/img392/3479/dogdressdogharnessdogcllg8.jpg">
</a>
<a href="http://stepskivuk.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img376.imageshack.us/img376/570/avatarlw5.jpg">

</a>
<a href="http://glumac.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img152.imageshack.us/img152/9867/freestuffsoundsactorva2.gif">
</a>
<a href="http://vladica.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img73.imageshack.us/img73/9520/vladicablogcoyukq1.jpg">
</a>
<a href="http://zaboravi.blog.rs/blog/zaboravi" target="_blank">
<img src="http://img400.imageshack.us/img400/7756/gocace5.gif">
</a>
<a href="http://biljana.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img400.imageshack.us/img400/4291/butterflyat9.gif">
</a>
<a href="http://dmc.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img527.imageshack.us/img527/3787/dmcmc3.jpg">
</a>
<a href="http://alapaca.blog.rs/" target="_blank">
<img src="http://img223.imageshack.us/img223/7660/wecagr1.gif">
</a>
</center>
<embed src="http://assets.myflashfetish.com/swf/mp3/myflashfetish-mp3-player.swf" quality="high" wmode="transparent" flashvars="myid=10431259&path=2008/06/22&mycolor=0E14C4&mycolor2=0033FF&mycolor3=113FF5&autoplay=true&rand=1&f=4&vol=100&pat=10" width="218" height="155" name="myflashfetish" align="middle"type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" border="0" />
<li><h2>{$locale->tr("menu")}</h2>
<ul>
<li><a href="{$url->templatePage("about")}">{$locale->tr("about")}</a></li>
<li><a href="{$url->albumLink()}">{$locale->tr("albums")}</a></li>
<li><a title="Link to the RSS 0.90 feed."
href="{$url->rssLink("rss090")}">RSS 0.90</a></li>
<li><a title="Link to the RSS 1.0 feed."
href="{$url->rssLink("rss10")}">RSS 1.0</a></li>
<li><a title="Link to the RSS 2.0 feed."
href="{$url->rssLink("rss20")}">RSS 2.0</a></li>
<li><a title="Link to the Atom 0.3 feed."
href="{$url->rssLink("atom")}">Atom 0.3</a></li>
</ul>
</li>
</ul>
</div>

 

S"tim da se ovde ne vide brojevi redova sa strane. Primetićeš da se ovde postavljaju i linkovi za omiljene blogove, i stalne sličice koje se nalaze sa strane (pored tekstova) na postovima. Deo sa narandzastom pozadinom je link za player. Preporučujem ti da držiš dva win prozora uporedo otvorena i da upoređuješ dok radiš. Tako ćeš najbolje savladati rad u html u. 

Ako želiš da ubaciš i neki link za neku drugu stanicu na netu, učini to ovako:

U corelu napravi sličicu (ili je jednostavno posudi sa nekog drugog mesta) za baner i exportuj je (na primer na desktop) kao bmp ili još bolje jpeg u veličini 126x38 pix. Istu tu sličicu uvezi preko nekog od mnogobrojnih programa na netu za uploading sličica. Ja lično koristim imageshack (www.imageshack.us). Odatle uzmi (kopiraj) direktan kod sličice ovde. Pored sličice u html je potrebno da uneseš i adresu na koju će nas kasnije klik na baner (sličicu na blogu) odvesti. Kako treba da izgleda? Gore imaš više primera, a jedan je na plavoj pozadini. Primetićeš da svaki od tih redova počinje sa <a href=   a završava sa </a> u novom redu. To je ulaz i izlaz, da ga tako nazovem.

 

Nadam se da sam koliko toliko pomogla :)

 

 


Prvi jesenji post

Autor bealiever | 22 Sep, 2008

Sedim, obavijena viorima dima cigarete. Koliko sam samo puta pomislila kako bi trebalo da prekinem... Da, trebalo bi... Zašto se uopšte zamaram sa time, ne znam.
Šetala sam jutros malom stazom u parku.
Mokro lišće nema zvuk... ne šušti, ne krcka... i ono ćuti pod kišnim jesenjim danima. Čini mi se kao da se plaši mraza i tišinom se brani. Pravi se da nije tu...
Sva težina vazduha spustila se na zemlju. Kao nevidljiva presa steže... Suza iz oka okvasi suvi obraz. Hladan vetar je suši. Ko je njemu dozvolio da mi je uzme... Neka, možda će joj biti bolje sa njim.
Dolazim, praveći se da ne znam... Ćutim, dok koža buni svaku dlaku na mom telu, praveći bodljikavi štit od tvojih dodira...

 undefined

PUK'O BLOG

Autor bealiever | 19 Sep, 2008

   Ispisah na zidovima ove nesigurne tvrđave delove svoga života. Zabeležih kako one lepe, tako i one tužne trenutke u kojima me dosta vas dočeka i isprati. Birala sam mirne sate u kojima bih svoje misli pretočila u nešto što bi vama, čitaocima, predočilo barem delić mojih pogleda i osećanja. Sada se pitam čemu sve to? Odgovor je, jer sam želela da čujem vaše mišljenje, ma kakvo ono bilo. Sada se zapitajte šta vi zapravo želite.

   29. jula istresoh iz sebe svo svoje razočaranje, tugu i bol na ovim istim stranicama. Otvorih dušu potpunim neznancima. I nije mi krivo zbog toga, nisam se pokajala, niti ću. Sama pomisao da se moj život raspada tukla je u glavi kao timpani. Ali, rekoh vam istinu. Istinu vam i sada zborim i uvek će tako i biti.

   Otišla sam daleko, bez reči i objašnjenja, kako iz svog doma, tako i sa ovoga bloga. Ali, vreme koje je prošlo donelo mi je mir i rešenje problema. I vratih se, u nadi da čujem, tj. čitam neke drage ljude. Šta sam našla? Prevrtljivost, nemir, svađe, dvoličnost... Ljudi čije su reči ulepšavale ove stranice su otišli. Razočarani drugima koji su im graciozno oteli poverenje i ljubav. A ti drugi, nazivali se oni San, Ruža, Andrija, Onaj ili kako već, sada likuju u svom izopačenom svetu. Neka ih, ali ni triumf ne traje večno. Lagano će padati u zaborav sa svakim novim danom, dok svi oni koje poštujemo rastu u našim srcima duplom brzinom. Ljudi su prosto takvi. Lepe stvari i drage nam osobe opstaju, dok se ono loše zaboravlja. 

   Prolete mi kroz glavu čak i misao PUK'O BLOG, ali nije tako. Blog će i dalje živeti, samo mu je ruho siromašnije nego što je bilo. Zato pozivam sve velikane, koji su se povukli pred neprijateljem, da se vrate i učine čast svima nama novim tekstovima i osmesima. 

   Pozz Bea :) 

 

 

 

Vratila sam se :)

Autor bealiever | 15 Sep, 2008

   Dragi moji, evo i ja se vratih među redove osećanja i misli. Kako ste mi samo nedostajali... Vidim, tražili ste me dok sam bila odsutna. Drago mi je zbog toga :).

   Ne znam zašto, ali, čini mi se da vam dugujem objašnjenje (valjda upravo zbog nekakve veze koju su napravile misli i osećanja pruženi na dlanu) zašto me nije bilo. . Nikakva katastrofa mi se nije desila (u ovo se ne ubraja moj komp, jer je on doživeo katastrofu), nisam tužna, ni uplakana... Naprotiv, divno se osećam. Čitala sam poslednji post koji sam napisala. Hmmm, sada mi to deluje kao da se desilo nekome drugom, kao da ja nisam prošla kroz sve to. I opet je na delu onaj feniks u meni:). Ma, idemo dalje. Svet nikome ne dolazi pred noge, mi smo ti koji se bore za sebe same. 

   Provedoh lepih desetak dana na moru, doživeh još nezaboravnih priča, kretoh u prvi razred i sa mlađim sinom... Sve u svemu, život! Ljubav? Nekako sam promenila pogled na čitavu tu filozofiju, ali o tome drugi put. Širim vam ruke, barem onima kojima sam malčice nedostajala, ovako luda i tupava :)

Evo jedna lepa sličica sa Zlatibora

 

Ljubi vas Bea :*

Kamp ili ...

Autor bealiever | 23 Jul, 2008

   Vreme godišnjih odmora je uveliko počelo, barem za one koji ih sebi mogu priuštiti. Neki od srećnika su se lepo smestili u velikim hotelskim sobama negde dole južno. Neki pak hladuju na "obalama lavora"... Ehhhh, more... Talasi sa mirisom pesme. Sećam ih se veoma rado

   Pre neki dan povede se razgovor o letovanju. Moja komšinica, mlada, poletna devojka, rešila da ide na kampovanje sa društvom. Njeni roditelji, inače veoma prijatni ljudi, usled manjka novčanih sredstava, bili su sasvim svesni da joj ne mogu priuštiti letovanje kakvo zaslužuje. Ali nisu bili baš ni za opciju kampovanja pod šatorom u ovo vreme... Usledilo je ubeđivanje i razlozi za i protiv. Nisam se mešala, to je ipak njihova stvar. Ali navreše sećanja...

   Moji roditelji su od onih koji svoju decu vuku svuda za sobom, na čemu sam im i dan danas zahvalna. Pa tako iskusih i slatke a i one gorke trenutke kampovanja pod šatorom.

   Još uvek mi lice miluju senke topola na vrelom letnjem suncu. Dve porodice, sa muškarcima ribolovcima na čelu, stigoše do Srebrnog jezera. Kao i uvek, moj otac je imao specijalno mesto za pecanje, samim tim i za postavljanje šatora. Tako, ne odosmo mi u kamp naselje, već pređosmo peščani nasip do velikog keja pokrivenog visokim, vitkim stablima. Kako su mi divno izgledala u tom prvom trenutku... Za kratko vreme, šatori su postavljeni, stvari raspakovane. Očevi već zabacuju danima pripremljane mamce, a mame i deca, pravac pešačenje do plaže, koja je malo dalje nego što se činilo iz kola. Prva tri dana divota. Kupanje, roštiljanje, uveče žmurke i kartanje uz svetlo fenjera. Deca kao deca, svaka novotarija dobro došla.

   A onda... dođe i taj dan, veoma sličan ovome danas. Jutro u zagrljajima vetra, koji se kao zahuktali ljubavnik oteo kontroli... "Mamaaa, pada kišaaaa" provuče se glas mog brata kroz huktanje vetra i Dunava. Ma kakva kiša, to Dunav malo prska... Sve jače, sve brže... Ne znaš sa koje strane pršti. A onda se sruči i sa neba. Prosto čovek da ne zna na koju stranu da okrene onaj vršak kišobrana. Ni kabanice ne pomažu. Kiša pada, pa ti se sve čini da svaka kapljica odskoči metar... Ko nije preživeo može se slobodno nasmejati. Kampovanje... hmmmm, neka hvala. Od onog jadnog šatora ostalo samo š   ...
   Sobičak ili kamp kućica, a tek pun pansion, to je praaaviii odmor   
Izađeš iz sobe, na doručak, tamo ti sve lepo serviraju, pa izvolte ovo, izvolte ono, pa jeste li raspoloženi da popijete nešto. Konobar sav na note, sa sve onom krpicom preko ruke i osmehom od hiljadu evrića, a šta misli na 45 u onom prsluku i košulji, baš me briga, sam je birao   ... Vratiš se, sobica sređenaaaa, kupatilo čisto, miriše.... a ne tamo neki skarambudženi wc od zadnje traktorske gume, pa samo gledaš dal' ćeš da propadneš u Dunav ili neki drugi vodeni svet.... A kada vršiš veliku nuždu, uz obavezno buuuuć, hteo ti to ili ne dobiješ i besplatno pranje....Sećam se te traktorske gume i dan danas.... Zavučena u nekakvo bodljikavo žbunje, (bio je i jedan mekolisti žbunić, ali nešto brzo je nestao, samo ne znam kako), kao ono, niko te ne vidi.. Malo sutra... Sa jedne strane čitav kamp i ako ne želi, gleda u tvoje du.... Hvala Bogu, posle one oluje taj improvizovani toalet, više nije postojao, osim ako nekome nije opet na pamet pala tako sjajna ideja...

   Bilo je tako nekada... sada su i kampovi visoko opremljeni. Imate i struju, eeeee, zamislite... A kako je nekada bilo lepo....