Sanjaš li snove
koje nosim u sebi.
Dišeš li vazduh
koji poklanjam nebu.
Osećaš li dodire
u noći...
Prosipam srmu
po tvojim kapcima
da seća te na mene
Okivam ti srce
zvezdama da greju ga
u hladnim vremenima...
Ali ti bi više,
ti bi hteo sve...
Godine, eh, te godine...
Pitam se,
da li bi me ovako voleo
pre vremena koje došlo je
Pitam se,
da li bi znao ko sam
bez reči koje sada znamo...
Ne,
prošao bi,
u sebi nešto dobacio
i nastavio gde si stao,
nikada ne bi saznao
kako volim,
koliko dajem,
i koliko malo tražim...
Godine,
prošle su...
sada kasno je
za početak,
za stvaranje
za nas...
Ne plaši mene noć
iz koje mi zboriš.
Te reči tako znane,
Drugačije zvuče iz tvoje tame...
Ogrni me u senci
goropadnih jablanova,
pevaj mi pesmu
jezikom plamenova...
Ne,
ne bojim se tvoga lika,
senka tvoja mene čeka.
Bez reči, na svetlu dana
vezala me je tvoja tama.
Dan i noć su moji otac i majka
a ti u njima jedina bajka.
