Prekasno je za snove

Autor bealiever | 11 Mar, 2010

Utihnu i poslednja suza.
Pregorela anima sudi...
Ljubav više ne postoji,
samo ugarci moji i tvoji.

Dok ležimo posle
divlje strasti u srcu tražim
sve ono što neće kasti,
zaista, dosta je čuda,
niti sam ja onako luda...


Mrtvo je more
mesto ljubavi čudne zauzelo,
u meni ne postoji
ono što se nekada tako želelo...

Sad ćutim...
Ni reči sa usana ne klize,
Mrsko mi je sve to
a ti si mi sve bliže.

Stani,
ne diraj u to vrelo,
ne pitaj šta me je obuzelo.
Ja život sam ti dala
i ponovo to isto pokušala,
ali nešto iz dubine duše ove
vrišti i govori;
prekasno je za snove...

 

... i ti meni...

Autor bealiever | 10 Mar, 2010
Osluškujem noć...
Čini mi se da umirem, lagano
nestajem...
Zar tako mnogo tražim,
samo tvoju ruku i čvrst zagrljaj
da me u san pošalju.

Osluškujem noć,
priželjkujući zvono da tišinu poremeti...
Glas tvoj da mi dušu osveži...
Zar tako mnogo tražim,
samo poljubac za laku noć
mesto reči suvoparnih,
fališ... i ti meni...
 
 http://j4.tagstat.com/image03/e/73f9/000p053DDfV.jpg

Kamen i voda

Autor bealiever | 10 Mar, 2010

 

Umotana čežnjom, samoća slamahttp://galerija.fer.hr/izlozba46/slike/images/Ceznja.jpg

i najčvršći kamen poput vode,
umiva i spira slojeve jake.

Kamen sam...
a ti,
vodom svoje nevere
posipaš me.

Pucam na komade u tišini jeze.
Prolaznik vremena
kadkad kraj mene stane
vidi neke nove rane,
oseti, zadrhti, od straha pobegne...

Do poslednjeg zrna peska
snaga moja ista ostaje
a ti,
ne umeš sa mnom,
ne umeš bez mene...

...

Autor bealiever | 10 Mar, 2010

Kako lako rušiš   

i svakim korakom uništavaš

Kako samo osmehom
blisku dušu svlačiš

Budna sanjam,
smtno volim,
živa umirem

Lagano razidavaš
kamen od kamena

Sasvim strpljivo
sečeš lance i katance

Stižeš do cilja
zanesen vrelinom srca

Grabiš, uzimaš, uživaš,
okrećeš se, odlaziš...

 

Devojka

Autor bealiever | 8 Mar, 2010

Zazvoneće zvona
prodrmati iluziju večnosti,
a zatim tiho
i sasvim bespomoćno utihnuti...

Devojka stoji na bedemu obzorja,
dok blagi povetarac sa mora
njiše joj duge skute,
pogleda uprtog u daljine,
plače...

Još u ušima odjekuje
glas drag joj i tih,
još uvek na koži plamte strasti,
a oči ugasle od suza
više nemaju šta kasti...

Zatvorena sudbine vrata
oholo se smeju,
nevinosti njenoj odbijaju
poslednju želju...

Sad tuga sve je jača,
Srce sve više je boli,
Zašto ta devojka plače,
Šta li to njenu dušu mori...

 

 

Kratka je noć za dodire tvoje

Autor bealiever | 6 Mar, 2010

Jedna stara, mada i nije tako stara...
 
 

Trenutak istine
je čas kada se dvoje spoje,
kada ni reči više nisu iste
niti slike, pa ni boje.
Kratka je noć
za dodire tvoje,
zato tren iz sna
u javu sada vraćam
i mirise osećam
i ruke opojne opet stoje
na uzglavlju mome,
koje nije više samo moje.
Ah,
kratka je noć
za dodire tvoje,
ja želim i u jeku dana,
tek vrh prsta na uvojku,
tek pogled u tamu duboku
u kojoj predem na grudima tvojim.
Da,
kratka je noć
za dodire tvoje
jer čak i tada reči postoje
i treni misli sto odvuku me
dalje od daha i topline tvoje...

Ja vladam sobom sama!

Autor bealiever | 5 Mar, 2010

U tragu vremena
duhovi prošlosti stoje.
Ređaju reči nepoznatog vokabulara,
vređaju postojanje moje i tvoje.

Otvaraju oči nemira i slutnji
ruše, gule, jedu
unutrašnjost duše.


Ja Mir svoj čuvam!

Odlazite demoni,
ništa vam ne dam!
Čak ni jade svoje
jer po njima mirise ćete pamtiti,
tragove pratiti i do sreće moje...

Odlazite u tamu, gde vam je mesto
pustite mene samu da zauzmem svoj presto.
Pijedastol ljubavi, pravljen za mene,
stoji i čeka moj beg iz sene.

Dižem glavu i snagu skupih,
raširenih ruku svetlost iz grudi pustih...
Sada ja sam i svetlost i tama
Ja vladam sobom sama!

Čežnja

Autor bealiever | 4 Mar, 2010


Istina života
isprepletana mislima
visi,
nevešto okačena
na rubu usana..

U rukama nešto
bez glasa i traga
neopipljivo, jako
odvlači um bestraga...

Telo se trese
i zidovi sobe tako
besno trešte
tišina me smara...

Teši me šapat
dobauljao sa krivine
nekog poznatog filma,
čežnja mnome hara...

Ćutiš

Autor bealiever | 4 Mar, 2010

 

I tek zvono...
budi me iz ćutnjealone.jpg Afraid Alone Trapped image by moonlit-sonnet
ah, te zlobne misli...

Otvaram vrata
neke nove priče
sa jednim halo na kraju žice.

Ćutiš, jer snage nemaš
samoću moju da srušiš...
Ćutiš i uporno vrebaš
tek misli da pomutiš...

Vraćam se u san,
ruku spuštam nemu...

Ostaje još jedan dan
da razmislim o svemu.

Koliko još slika
okačenih u tami,
moram da proživim,
koliko snova da dam,
koliko reči da pretvorim u san...?

Prazna čaša šljašti
svojom žudnjom,
za usnama mekim
na usnulom rubu

U uglu sedi sećanje,
zgrčeno i nemo,
pruža mi ruke...
Pridružiću se njemu...

Ko sam ja?

Autor bealiever | 28 Feb, 2010

 

 

Stojim,
ćutim...
Bura u meni tutnji
urlaju misli dok usne su neme...
Ko sam ja?
Ko si ti?
Bog ili đavo
pa imaš prava da sudiš meni...
Ja sam zvezda padalica
koju vidiš ali nikada ne upoznaš
Ja sam i vatra i voda
u rukama tvojim
Znaš li me držati
ne opeći se i ne udaviti...
Ja sam tek devojčica
i uveliko žena,
cvet i strnika.
Da,
ja sam divlja i svoja,
nemirna u miru duše,
spokojna u svom nespokoju,
srušena i izgrađena
jaka ali opet tako slaba...
I u svemu tome
opet tvoja...