Vreme je
Autor bealiever | 19 Mar, 2008Pocetak i kraj
Zivot,
tako cudno osecanje
prolaznosti vremena.
Zivot;
Detinjstvo,
Mladost,
Starost,
Smrt;
neizbezna sudbina
svakoga od nas.
Nas prvi pravi
Kraj.
(februar '99)
Zasto bas ova pesma?
Ovih dana oko sebe vidim dosta nezadovoljnih ljudi. Opcinjenih svojim greskama, nerazumevanjima, strahom za materijalnim... Koliko njih razmislja o tome sta bi bilo kada bi bilo... Cesto i ja bacam svoje misli na tu stranu, na proslost i neke odluke i korake, preispitujem se da li sam dobro postupila, spremna da se izvinem drugima za svoje greske. Ali spremna da priznam i samoj sebi da sam gresila. Kao samar vraca mi se misao "hej, ti imas sve..." Tada posustanem u letu po cipkanim snovima i vracam se u stvarnost, osamucena sarenilom mogucnosti koje stoje predamnom. Sa svojih trideset prosla sam mnogo, kako lomova, padova, cini mi se jos vise lepih momenata. Kao da univerzum ravnja na tasovima sudbine suze i smeh... ali ova razigrana ludost umetnicke duse, natera ga da smeh prevagne... Pokusavam da svoje misli spakujem u par recenica, ali ne uspevam...tako brzo dolaze i odlaze ostavljajuci tragove koje brisu talasi novih reci...
Draga moja, kraj ne postoji, veruj starijima :) Istinu možeš sagledati tek ponekad, u retkim trenucima neopisive sreće, koja se svakome od nas desi. Ja imam sreće da živim sa anđelom, pa mi je mnogo toga jasnije :) Puno, puno toplih pozdrava iz mesečinom okupane ravnice...
Autor Baladašević 19 Mar 2008, 21:42