Minojska kultura (nazvana tako od engleskog arheologa Ser Arthura Evansa, koji je otkrio palatu u Knososu, po legendarnom kritskom kralju Minoju, mudrom zakonodavcu i sudiji), na ostrvu Krit, zapravo je bila prva civilizacija na području Evrope.

 

 

 

   Krit je sredozemno ostrvo koje se nalazi jugoistočno od Peloponeza, a same njegove „strane“ deluju kao da su odrezane od jedne veće celine. Dominiraju tri planinska masiva, na istoku Dikti (gde se ljudi bave ribolovom), masiv Ida u centru i Levka na zapadu ostrva. Mesara je jedina prostrana ravnica koja leži na jugu. Sam geografski položaj omogućio je Kritu da zauzme jedno od najboljih trgovačkih statusa. Između 1600. i 1400. god.pre nove ere, kritska flota, sagrađena od drveta iz sopstvenih šuma, bila je široko poznata u Egejskom moru. Krićani su plovili duž libijskih obala i uz sam Kipar bogat metalnim rudama, pa i do sirijske obale. Krit je bio savreno središte za tehničke i privredne veze proizišle iz pronalaska obrade metala. Pored sjajne civilizacije, Krit je iznedrio i izvanredan procvat umetnosti. Predhelenska umetnost se najbolje razvila upravo tu.

   Minojska civilizacija se rađa oko 2600.god.p.n.e. i razvijala se i rasla sve do 1200.god.p.n.e.

Ser Arthur Evans je istoriju Krita podelio na tri perioda:

-         ranominojski

-         srednjeminojski i

-         kasnominojski

 

 

   Predminojski period je u stvari period neolita od 6000-2600.god.p.n.e. Iz tog perioda potiču primitivno obrađene kamene figurine koje svedoče o obžavanju velike majke, boginje plodnosti.

   Religija, zasnovana na kultu majke bogova, u suštini ima naturalističku inspiraciju. Boginja Majka je uvek glavno božanstvo, bez obzira da li je prikazana kao prelepa i zanosna boginja zmija, kao velika sveštenica u pratji lavova i kozoroga, ili kao kraljica neba okružena pticama i zvezdama.

 

 

 

 

 

 Ranominojski – period pre građenja palata od 2600-1900.god.p.n.e

 

   Arheološka nalazišta su pokazala da su se u ovom periodu gradile čvrste kuće od kamena i opeke. Takođe, u ovom periodu su pravljene i velike grobnice u kojima je nađena velika količina keramike. Upravo ona svedoči o različitim stilovima izrade koji su nam danas poznati pod nazivima Pigros, Onoufrios, Levina Kuasa i Vasiliki.  Nađene su i korpe od pletenog pruća i gline, sa naslikanim i urezanim motivima.

   Prva višebojna keramika pojavljuje se pred kraj pred-palatnog perioda. Što se tiče minijaturne umetnosti rade se perfektni primerci pečata, koji su obično od slonovače i steatita koji su davali otiske visokog kvaliteta u glini.

Keramika ovog periodabila je u vidu posuđa, krčaga i piksida elegantnog oblika, sa geometrijskom dekoracijom od pravolinijskih i krivolinijskih ili spiralnih motiva.

 

Vaza sa ornamentikom

 

Srednjeminojski – prvi period palata od 1900-1700. god.p.n.e.

 

Počelje palate u Knososu

 

   Oko 1900. god.p.n.e. iz nepoznatih razloga, vlast se našla u rukama kraljeva i prve palate koje su zadobile kulturni i politički uticaj izgrađene su od tog perioda u Knososu, Festosu, Zakrosu i Maliji.

   Zanimljivo je da je najlepši dekorativni stil keramike nastao u radionicama kritskih palata. Vaze i posude su izrađene u više oblika i velike tehničke savršenosti, izrađivane su od kamena i fajansa. Pravljeni su i nakit i minijaturne skulpture.

   Pretpostavlja se da je veliki zemljotres pretvorio ove palate u ruševine oko 1700.g.p.n.e.

   U ovom periodu, dekoracija keramike sa motivima preuzetim iz prirode najviše je korišćena. U početku dizaj je stilizovan, kasnije oblici i form dobijaju prirodniji stil.

   Iz ovog perioda poznata je rafinirana keramika iz Kamaresa.  Ovaj stil se odlikuje obradom tane i fine gline na keramčkom točku i posudama, vazama, ćupovima, krčazima sa ručkama, dekorisanih ornamentalnm motivima, uglavnom u beloj boji, na tamnosivoj glazuri.

 
Vaza iz Festosa 1800 p. kr. e.

 

Kasnominojski – drugi period palata od 1700-1450. god.p.n.e.

 

 
Palata u Knososu - ptičija perspektiva

 

   U ovom periodu izgrađene su nove palate na ruševinama starih. Bile su još lepše i raskošnije. Samo palata u Knososu se prostirala na 22 hiljade kvadratnih metara, sa preko 1500 soba.

   Između 1500 i 1450.god.p.n.e. građevine nanovo ruši zemljotres. Ovu prirodnu katastrofu iskoristili su Ahajci  zauzeli Knosos.  Ovom periodu pripada i grnčarija takozvanog „palatnog stila“.

   Period posle nestanka palata pripada Mikencima i potom sledi Sub Minojski period od 1200-1000.god.p.n.e.

   U ovom periodu nalazimo primere oslikanih reljefa koji su ukrašavali palatni prostor.

   Kritski majstori razvili su varijetet stilova izrade, tj. dekoracije keramike:

-         Morski stil, sa motivima oktopoda, morskih zvezda, puževa i morske trave...

-         Cvetni stil, sveže nalikani cvetni elementi

-         Dekorativni stil, sa komplikovanim aranžmanima spirala.

 

Minojske zidne slike - Knosos

 

   Retki, luksuzni predmeti su izrađivani od fajansa. Pečati drugog palatnog perioda bili su napravljeni od dragog/poludragog kamenja sa scenama iz životinjskog sveta i sa primerima religioznog karaktera.

    Uništenjem Minoja oko 1380 g.p.n.e.i paom trgovine uobičajena keramika gubi na svojoj vitalnosti.

Igra s bikom - freska iz Knososa

 

 

   

   Bilo je to jednom davno, negde na brdovitom Bakanu... ček, ček, ima neki datum ovde... Da, znači, bilo je to jednom, ovaj... 11.02.08. na našem malom, brdovitom Balkanu kada je jedna uplašena "devojčica" upala na BLOG, nekada co.yu, danas ponosni .rs :).

   Iskreno, tada nisam imala poima šta prvo da radim, kako i gde.... Zbunjenost je trajala nekih 2-3 sata, sasvim dovoljno da par iskusnijih blogera priteknu u pomoć :). Danas se neki od njih retko pojavljuju ovde, ali ipak, znam da su uvek tu... negde, pomno motre... :))) Ajde sad, recite, popravih li se barem malo sa pisanijom u odnosu na početak? :))

   Evo me sada sa nekih 118 postova, oko 2000 komentara, 11 kategorija i nekoliko prijatelja  više :). Divim se ljudima i njihovim mislima, svakodnevno. Delim svoje emocije i poglede sa vama, nailazim na razna mišljenja, osmehe, negodovanja.... Prija, ali stvarno! Hvala vam svima, što ste tu, što mogu da vas čitam, što vi čitate... 

 Dosta trućanja, rođendan je, a kada je rođendan, tu je i obavezna čokoladna torta :)

 

 

 

Svitanja ljubavi-
okrnjena slika;
zamagljeno ogledalo duše
ćuti...

Na jastuku naših snova
okrećem glavu,
tražim tvoj lik;
utisnut još stoji...

Kad dođe vreme
doći ću, rekao si
Zamagljeno ogledalo duše
ćuti...

Zaboraviću te,
ne idi,
sada drži me...
zaboraviću te...

dodirujem obrise,
živim-
umirem,
plašim se
zaboraviću te
a opet,
voleću te...

Vreme... nanovo se vraća taj termin, smišljen od strane "sveznajućeg" homosapiensa, ili bolje reći homoludensa, nagoni na razmišljanje, preispitivanje... Da li vreme uopšte postoji? Nešto što je sam čovek, u svojoj malenkosti i potrebi da sebi objasni izvesne promene, naturio čitavom svom rodu. Sekunda, minut, sat, dan, mesec, godina... ograničavajući faktori koji sužavaju vidike, mogućnosti. Kako samo često čujemo i od samih sebe, "nemam vremena", "vreme će zalečiti, izlečiti...", "vreme je krivo za sve", "vreme je uz nas".....
Vreme? Ne. Mi smo ti koji kontrolišu svoju svest, mi smo ti koji su/nisu sposobni da organizuju svoj raspored, emocije, unutrašnje nemire. Mi smo ti koji smo zaslužni i isto tako krivi za ono što nam se dešava, ne tako osuđivano i uzdizano VREME. To je tek puka reč za prolaznost koju prosto ne možemo da svarimo i preformulišemo na neki drugi, efikasniji način. Postoje oni koji će reći, vreme nam omogućava da znamo gde smo u smislu, rođendana, godišnjica, raznih događaja... Opet, niko ne razmišlja o prostoru, o onoj drugoj, trećoj dimenziji i samom preklapanju istih.

Jeste li se ikada zapitali dok gledate u to veličanstveno Sunce, šta vidite? Vidimo ono što se dešavalo pre nekih osam i po minuta. Zaključak? Pa mi već živimo u prošlosti... Posmatrate zvezde? Pa većina njih više i ne postoji, to je samo trag nečega što beše... trag u vremenu ili trag prošlosti, a opet naša sadašnjost. Neodoljevam a da vas ne zapitam, a šta to mi živimo, ka čemu idemo? Mi smo već za nekoga prošlost u našoj jurnjavi za budućnošću, a opet smo tu vezani omčom prostora, svi na ovoj planeti.

Zaista, postoji toliko tema za koje će većina priznati da ih ne razume, ali vreme je jedino koje nas navodi na osećaj da ga u potpunosti razumemo, sve do trenutka kada nas neko pita "Molim Vas, objasnite mi šta je to vreme?". Čisto naučno-filozofsko pitanje.

Odakle potiče ideja da vreme predstavlja pravolinijsko kretanje mereno tim malim opšte, prekopotrebnim časovnicima, kalendarima? Naša, moderna civilizacija dopustila je da ova predstava zavlada našim životima kao nužnost mišljenja, postojanja. Šta je sa primitivnijim rasama? Kakav je njihov pojam o vremenu? Kako su na vreme gledale drevne civilizacije?  Rekoh, moderna civilizacija vreme "posmatra" kao pravolinijsko kretanje, ali još pre dva-tri vek, većina civilizacija smatrala je da je vreme ciklične prirode.

Od svih civilizacija, može se reći da su Maje bile najopsednutije pojmom vremena. Kalendari Majinih sveštenika su se razlikovali od današnjih. Naučnici kažu da su čak i tačniji za jedan dan u deset hiljada godina od ovih današnjih. Po čemu se to meri?

Sam čovek poseduje svest o razlici između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Razmišljanje nametnuto iz čiste prolaznosti živog bića. Rađanje, trajanje, nestajanje. Neumoljivi tok vremena.

Upravo nadvladavanje prirodne težnje čoveka da živi u konstantnoj sadašnjosti, odvojila ga je od životije. Plemena su opstala kao zajednice zahvaljujući razvijenom osećaju ritma. Opet, vremenski cikus. Vreme za lov, vreme za setvu, žetvu... vreme za žrtve bogovima.

Prvi kalendari su prvenstveno povezani sa religijom, jer su se odigravanja žrtvovanja i raznih svetkovina u tačno određeno vreme pokazali veoma bitnim. Stari Koldeni, tj, kasni Vavilonjani smatrali su da na sva dešavanja na Zemlji utiču zvezde. Na osnovu njihovih pogleda na odnos astronomija-vreme, a posredstvom Hebreja, pratimo poreklo naše sedmodnevne nedelje, koja je u bliskoj vezi sa Suncem (Sun-day), Mesecom (Moon-day) i još pet planeta koje su otkrili. 

 

 Jedna od posledica naučne revolucije iz semnaestog veka je i ideja o vremenu, koja je pobudila svest filozofa i navela ih da prouče prirodu i ulogu ove "zamisli".Centralnu ulogu u ovim tumačenjima imao je filozof Imanuel Kant. Upravo Kant je zaključio da je vreme jedan od oblika naše "intuicije". Po Kantu, vreme ne predstavlja svojstvo spoljnih objekata, već samo subjektivnog uma, koji je svestan tih istih objekata....

Filozofi, naučnici i mnogi drugi proučavali su, istraživali, definisali vreme. To rade i danas. Nama ostaje da se vrtimo na mebijusovoj traci još neko vreme, izgubljeni ili ne, tu smo.

 

Ne...
ne zovi me dušom
niti srećom svojom
Ne nudi mi laži
gordošću ljubomore okupane

Idi...
idi putem svojim
oholo se vodeći
pričama ljudi
nekih zlobnih

Zastani...
uhvati se daha
i silovito zagrabi
još reči uvrede i straha

Zabodi
taj mač
po poslednji put
kroz ono što te voli...

                                                                                                                              

   Beskrajno dugo sećanje otkriva nove horizonte. Čini mi se  da sam i sama zalutala u tim sećanjima... Lavirint misli i osećanja. Zavukoh se u jedan deo, tražeći malo mira od same sebe. Ne osećam hladnoću dok mi se izmaglica lepi na kožu, ali telo se grči, steže... Hladno mi je iznutra.

Jednom je neko rekao "Kako gore, tako dole. Kako iznutra, tako spolja", verovatno se ovo i dešava zbog svih tih unutrašnjih nemira... Verujem, biće bolje, nadam se još uvek, ali sve te sile koje tako jako vuku dole... čini se ponekad da sam previše umorna da bih se upustila u još jednu bitku sa životom. Ali, zapravo i nije tako. Svaki put ustajem, krećem nanovo, nekad jako, nekada slabije, ali ne stojim... idem... To je važno.

 

Zdanje nemira
sagrađeno u svakoj
duši čovečijoj
Otvorilo širom
teške vratnice ulaza,
hapseći prolaznike
ovog mahnitog svemira.

Guraju se tela
maljava i naga
tražeći put bega
Ogoljena Istina sudi...
Reče neko
Svi smo mi ljudi...

Ali Bezobzirnost gurnu
telo silinom neba
da još dva potkači,
i bez reči Mir zavlada.

Rutina nađe mesto
u još jednom Zanosu
I ovlada Intuicijom
-Zar moram ćutati?
-Pravo na reč nemaš,
ovo je moj dom!

Dok Haos lagano
skuplja Snagu
Mir u Nesmotrenosti
izgubi krunu.