Stojim,
ćutim...
Bura u meni tutnji
urlaju misli dok usne su neme...
Ko sam ja?
Ko si ti?
Bog ili đavo
pa imaš prava da sudiš meni...
Ja sam zvezda padalica
koju vidiš ali nikada ne upoznaš
Ja sam i vatra i voda
u rukama tvojim
Znaš li me držati
ne opeći se i ne udaviti...
Ja sam tek devojčica
i uveliko žena,
cvet i strnika.
Da,
ja sam divlja i svoja,
nemirna u miru duše,
spokojna u svom nespokoju,
srušena i izgrađena
jaka ali opet tako slaba...
I u svemu tome
opet tvoja...

Hladno je
i pored ove topline
moje telo trese se ...
Plasim se noci
kada svaka sena,
svaki zvuk
nosi skrivenu tajnu.
Hocu da znam,
da rastumacim
svaku misao senke
svaki njen pokret.
Samoca me davi
uzima svaki moj dah
i njime se hrani...
Noc...
tiha i mirna,
ali opet
u grudima nesto lupa...
Divlje i snazno.
Trazim tvoju ruku
da zagrli me
i privije na grudi...
...nema je...
Plasim se...

U oči me ne gledaj
jer videćeš
da s tobom sam
samo njega da zaboravim...

U oči me ne gledaj
jer tu je odraz svih suza isplakanih;
mislićeš da sjaj taj čudesni
pripada tebi...

U oči me ne gledaj
jer zaljubićeš se u tajnovitu dubinu,
a ja u tvojim tražiću
samo nebo nekih drugih očiju

U oči me ne gledaj
i ne prilazi mi blizu,
jer videćeš me uz sebe,
dok ja smrtnu senku kriću...

Šta si mi to uradio

Urezao mi ime svoje
na licu duše
da ga osetim svaki put
kada zavirim u sebe

Preslikao si tvoje oči

na koru mozga

Pod svodom misli
rađa se buntovnik stari...
Da ljubavi,
insultant sam
tvoje duše
i vređam postojanje tvoje
jer,
svestan li si,
ti ubio si
biće moje...

Vaskrsavam u bolu
umiruće ljubavi
Nedam ti više
da stiskom laži
lomiš telo, ni krcaš misli...

Jačam, rastem

Odlazim,

znam kako da zaboravim...