Individualac
Autor bealiever | 18 Sep, 2010- Postoji nešto u nama, ljudima, što
izaziva kontraverze mišljenja i delanja. Razne emocije utiču na ljudsko
ponašanje i samu sociološku strukturu čoveka kao jedinke u društvu. Često se
iznenadimo sopstvenim reakcijama, odlukama, pa i stvarima koje učinimo sasvim
smišljeno. Koliko puta sam samu sebe proklela zbog neke neumesne reakcije, ili
pak pomislila, koliki sam genijalac... ali sve te sitnice, reči i pokreti koje
pravimo, čine zapravo grupu sačinjenu od uzročno-posledičnih misli i dela
drugih ljudi nad nama, ljudi koji nas okružuju.
Zamislite da ste sami, potpuno izolovani od kontakta sa bilo kime. Nema reči, nema tuđih misli... Udubite se u tu misao i nakon kraćeg vremena shvatićete da se zapravo osećate nekako prazno, usamljeno. Čovek nije stvoren da živi sam. Upravo grupa kao inspirant pokreće jedinku ne bi li ona odlučivala samostalno, ali opet u lančanoj vezi sa ostalima. Inividualci kao pravi individualci, zapravo ne postoje. Oni su samo reprodukcija shvatanja drugih ljudi. Misli usmerene ka njima čine ih još specifičnijima. Ako Vas neko nazove individualcem, nemojte odmah misliti kako Vas smatra čudnim, ili pak savršenijim od drugih. U samoj toj reči osetite pomešane ekstrate ljubomore na Vašu specifičnost, divljenja prema istoj, ali i nemoći da Vam upravo ta osoba dokaže da Vi zapravo i ne biste bili takvi kakvi jeste da niste rođeni tu i tu i da niste odrasli na način na koji jeste... Danas individualac nosi na sebi breme svojih predaka na kome vise i tuđi životi. Mislite li da je to lako? Ispoštovati sve što se očekuje od Vas, ili pak, živeti svoj život... i koliko je to zapravo naš život samo naš?
Naš život je naš utoliko koliko se ne prepliće s drugima..a prepliće se veoma često. I svaki deluje na nas i mi delujemo na njega.
Autor sanjarenja56 19 Sep 2010, 08:28