Šta si mi to uradio

Autor bealiever | 22 Feb, 2010
     

    Šta si mi to uradio

    Urezao mi ime svoje
    na licu duše
    da ga osetim svaki put
    kada zavirim u sebe

    Preslikao si tvoje oči

    na koru mozga

    ne bi li se javljale
    kad god sklopim svoje

    Utkao si sliku
    ljubavi i čežnje
    u srce moje
    da kuca samo za tebe

    Pustio otrove u krv
    i otišao...
    telo se trese
    u zavisnosti od tebe

    Šta si mi to uradio?

18 Komentari & 0 Trekbekovi od "Šta si mi to uradio"

    svašta nešto je uradio, u principu ništa... ;)))

    lepa pesma, puna emocija...

    Autor suky 22 Feb 2010, 15:24

    Ti si se nama stvarno jako zaljubiska! Pesme odisu ljubavlju bas, bas. Svako dobro ti zelim, draga.

    Autor mira kuglof 22 Feb 2010, 15:25

    Suky,
    sve što je mogao, uradio je...

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 15:33

    Miro,
    lepo ti kažem ja, bolest prava

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 15:34

    Znam, draga, znam!:D

    Autor mira kuglof 22 Feb 2010, 15:40

    :)

    Autor sanjarenja56 22 Feb 2010, 15:40

    ..na dlanu prstima zapisao
    u oku duge risao
    u kosama osmehe uzdisao
    pa sve zaboravio i otišao...

    Pozzzzzzzzzzzzz

    Autor malaino 22 Feb 2010, 16:16

    Malaino,
    tužno ali je tako
    pozz

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 16:40

    Sanjarenje,
    :) :)

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 16:41

    Мислим да није ни свестан шта је све урадио...
    А још горе је што је, вероватно, све то само почетак.

    Autor behappy 22 Feb 2010, 16:56

    Пабло Неруда: ЉУБАВИ

    Љубави, од зрна до зрна, од планете до планете,
    мрежа ветра са својим сеновитим местима,
    рат са својим цокулама крвавим,
    или дан и ноћ класа.
    Куда прођосмо, отоци, мостови или заставе,
    виолине пролазне јесени избодене,
    радост је понављала усне калежа,
    бол нас је заустављала својом лекцијом плача.
    У свим републикама развијао је ветар
    своју непорочну заставу, своју ледену косу
    и затим се вратио цвет своме цветању.
    Али јесен у нама никада није овапнела.
    У нашој домовини сталној ницала је и расла
    љубав са свим законима росе.

    Autor Анђелко З. 22 Feb 2010, 18:20

    behappy,
    možda si u pravu

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 18:39

    Anđelko,
    "Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram..." rekao je Kant

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 18:44

    Човек који слуша разум изгубљен је: разум спутава све оне чији дух није довољно снажан да му се одупре.
    Џорџ Бернард Шо

    Autor Анђелко З. 22 Feb 2010, 18:55

    Anđelko,
    postoje ljudi čiji je duh oslabio, čini mi se izgubio rat od razuma... čini mi se da su takvi ljudi u večitom zatvoru, optuženi sami od sebe za zločin nad sobom...

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 19:00

    Е, ОНДА ПРОЧИТАШ ДУЧИЋА,НАЈВЕЋЕГ ФИЛОСОФА МЕЂУ ПЕСНИЦИМА,КНЕЗА СВИХ ПЕСНИКА, А НАРОЧИТО ОВУ ПЕСМУ

    Јован Дучић: РЕФРЕН

    Сневај да увидиш да пролазни снови
    Још најближе стоје постојаној срећи;
    Да не питаш никад - зашто јади ови,
    А не који други, а не који трећи.

    Љуби, љуби силно, увек истоветан;
    У љубави само можеш јасно знати,
    Како мало треба да се буде сретан
    И сто пута мање да се вечно пати.

    И умри да спасеш веровање чисто,
    Да си кадгод стао пред истином голом;
    И да у животу ниси једно исто -
    Једном звао срећом, а други пут болом.

    Autor Анђелко З. 22 Feb 2010, 19:09

    Anđelko,
    Dučića znam napamet :) jedna od omiljenih mi je "Duša"
    Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo
    Izgubljena sreća još je uvek sreća!
    I taj jad u duši što te na nju seća,
    To je jedan njezin zaostali deo.

    Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko
    Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine
    Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
    to još ona zbori u tebi duboko
    U samotne noći, kad žalosno šume
    Reke pune zvezda, gore pune sena
    Do sluha ta pesma ne dopire njena,
    no duša je sluti, čuje i razume...

    Autor bealiever 22 Feb 2010, 19:27

    Јован Дучић: ЉУБАВ
    Jе ли ово љубав, или болна једна
    Потреба да љубим? Ова жеља плава,
    Је ли жеља срца моћнога и чедна?
    Или напор душе која малаксава?

    Је ли ово жена коју љубим, збиља?
    Ил' сен на проласку преко мога пута,
    Тумарање мисли без свести и циља,
    И све дело једног болнога минута!

    Не знам; но на међи тога сна и јаве,
    Видим моје срце да чезне и пати.
    И сузе кад дођу, ране закрваве —
    Ја ни онда од тог ништа нећу знати.

    Autor Анђелко З. 22 Feb 2010, 19:49
Dodaj komentar





Zapamti me