« Ne dozivam vise...
14. februar »

Deja vue

Autor bealiever | 15 Feb, 2008

     De meme que jadis, aujourd'hui... Bas kao nekada, danas sam prolazila tom ulicom, i mislila sam o istim stvarima, ljudima kao i onda... nekada, davno... Sve mi se vracalo... I hladnoca i zbunjenost i nekakva vrsta 'deja vue'-ja. Vec vidjeno, tako poznato, kao da se vec dogodilo... kao da se budim iz sna i teskom mukom, prebacujem svoju svest u stvarnost... Jos mi odzvanjaju neke nepoznate reci u glavi...Bonjour madame, comment allez-vous?  Merci, tres bien....

     Okrecem ledja 

    nepoznatom prolazniku  

    i shvatam da nesto

    vuce me da se okrenem

    i poviknem za njim.

    Stojim tako,

    boreci se, sama sa sobom,

    pokusavajuci da shvatim,

    da barem delicem

    svoga bica razumem

    sta to poznajem

    u tom tamnom liku.

    Ali kroz milion slika

    i pokreta ne pronalazim

    onaj sjaj u ocima

    i znak na usnama.

    Kao da neki davni san

    mi dodje u mislima

    i shvatam da on je bio

    u mojim snovima.

    Okrecem se,

    odlucna, da ga

    pozovem pravim recima

    ali, tu je samo

    gomila nepoznatih,

    praznih likova... 

     


This entry was posted on 15 Februar, 2008 17:13 and file under Mali poetični pokušaji . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

14 Komentari & 0 Trekbekovi od "Deja vue"

    da li ćeš nastaviti da ga tražiš ?

    Autor vladica 15 Feb 2008, 18:46

    Likovi iz nasih paralelnih zivota se ponekad poznaju.

    Autor bubi 15 Feb 2008, 18:48

    Doci ce on sam...kad-tad!

    Autor pinokio 15 Feb 2008, 19:20

    Pinokio, mislim da je on vec bio ili jeste, kako Bubi kaze, u nekom mom paralelnom ili proslom zivotu, tako da ga, Vlado, necu traziti. Mada, ko zna, mozda se i sretnemo jednom... Sudbina je neizvesna...

    Autor bealiever 15 Feb 2008, 19:31

    A stvarno,ima ljudi koje ne poznajemo a deluju nam tako poznato. Često mi se to dešava.Kao i drugi oblici deja vu pojava.

    Autor siljka 15 Feb 2008, 19:41

    Pitanje je da li verujemo i koliko...

    Autor bealiever 15 Feb 2008, 19:45

    "Ovom ulicom više neću da prolazim" pevaju Legende, a kad si već prošla, nije čudo da se ovo desilo.

    Autor sanjarenja56 15 Feb 2008, 19:58

    Moracu da napravim spisak ulica :)))

    Autor Bealiever 15 Feb 2008, 20:03

    hm...."ko ne reskira taj ne dobija"

    Autor tuzna 16 Feb 2008, 01:28

    U pravu si, ko ne reskira i ne zna sta je izgubio...

    Autor bealiever 16 Feb 2008, 22:17

    Ko je IZGUBIO ve je jednom IMAO.
    Pa,zar to vec nije sreca?
    A na kraju...nista ne posedujemo.
    Ne moemo nista ni izgubiti...sve dok je u nama delic vecnosti,kao podsecanje na ono sto je bilo lepo.

    Autor stepskivuk 16 Feb 2008, 22:31

    Un texte très beau, j' ai essayer de le traduire en francais, en vain,les mots n' ont plus les mêmes valeurs! et même que c' est la langue d' amours éttérnelles, mes traductions restent vides.
    Bisous

    Autor Dejan06 17 Feb 2008, 00:47

    U pravu si stepski. Smatram da je sreca to sto je nama ljudima podarena moc da zaboravljamo bol i da prastamo. Na kraju ostaju uglavnom lepa secanja.

    Autor Bealiever 17 Feb 2008, 22:13

    @Dejan06: Merci, cela me fait grand plaisir. Soyez le bienvenu!

    Autor Bealiever 17 Feb 2008, 22:18
Dodaj komentar





Zapamti me