« Malo po malo...:)
Uvod »

Strah od sna ili jave?

Autor bealiever | 11 Sep, 2010

       San ne dolazi na oči. Opet me progone sulude noćne more, strahovi podsvesti koje ne želim da pustim iz sebe, nalaze izlaz... pišem u nadi da ću izbaciti ovu, možda nepotrebnu frustraciju, brigu, sva ona silna pitanja za koja nemam odgovore. Pišem jer ne znam šta me muči, ili pak' zato što sam svesna da me tišti dosta toga...

       Plašim se same sebe. Ograničavam svoj prostor i reči, ali ni to nije dovoljno. Možda bih jednostavno trebala sve da pustim da ide svojim tokom i da se okrenem onom starom verovanju da osmeh sve leči. Opet, strahujem da taj stari osmeh ne mogu naći tamo gde je boravio. Plašim se da on više ne bivstvuje u meni onom jačinom i snagom kojom je nekada živeo tu... Da li ću imati snage da se suočim sa strahom od sna, strahom od jave... 

       Nedostaje mi neko od koga sam se udaljila hodajući različitim stazama misli, shvatanja života. Tako blizu, a tako daleko. Nedostaje mi moja krv, od koje sam potekla, nastala. Kako samo želim da ga zagrlim, da oseti svu ovu buru u meni... Da ćuteći mu kažem sve ono što bi trebalo. Da pogledam u te oči i nađem razumevanje za kojim tako dugo čeznem... I opet mi se vraća film iz sna... kasno je za izvini, oprosti i evo, munje i gromovi u telu sevaju. Ne želim da bude kasno... a opet ne mogu dopustiti sebi da još uvek nejaka i nepotpuna izađem na to ludačko bojno polje dokazivanja. Dete u meni čezne, dok odrasla osoba viče, stani, ne gazi sebe! 

    I tako, u vrzinom kolu, okrećem se u ove kasne sate, boreći se sa strahom od sna ili pak' strahom od jave...

       


This entry was posted on 11 Septembar, 2010 00:55 and file under To je moj zivot... . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

8 Komentari & 0 Trekbekovi od "Strah od sna ili jave?"

    ti sntrahovi su deo odrastanja..suoci se sa njima mila...bolje ti sa njima kad je tebi volja neg oni sa tobom iznenada i nespremnu da te uhvate i mozda smrve...
    pozdrav

    Autor vilabezkrila 11 Sep 2010, 08:33

    " Možda bih jednostavno trebala sve da pustim da ide svojim tokom..."
    Ne ! Nikako!
    Da li to znaci da mi vec unapred prihvatamo sve ono sto nam sudbina donosi i odnosi ? Pa, i bol, ili njenu razliku?
    Sedeci skrstenih ruku i gledajuci u plafon ?

    Jos narocito sto jedna strana tebe vice da ne gazis preko sebe.
    Mislim da u oba slucaja, praveci se da nam je svejedno i 'prepusteni sudbinama' idemo protiv i preko nas samih jos gorcijim gazenjem. Na neki nacin.
    Mozda je ovo samo onaj jedan trenutak, kada 'moras' srusiti taj 'svet' ili ga 'popraviti' po bilo koju cenu.
    Ali ne ostavljati mesta vodjenju vremena u ime tvoje sadasnjosti, pa i buducnosti. Ono nigde ne vodi. Sta vise, smatram da to cini ranu jos bolnijom, no sto zapravo jeste.

    I vise slusaj dete u sebi. Odrasli umeju da budu dosadni, a i vecinom sasvim 'netacni' u svojim pretpostavkama i verovanjima.
    U svakom slucaju, ne znam o cemu se radi ovde... Moze biti i ljubav, i prijateljstvo, pa i porodica... Tako da je mozda malo nezahvalno sto olako dajem savete iliti komentare... ali ja mislim da si ti veoma snazna osoba... >kada to zelis< .

    Ako mislis da ce ti to -gazenje sebe- doneti ogromnu srecu i spokoj, onda bre i gazi! ..bar si pokusala, ako nista drugo.
    A straha uvek ima... kao sto uvek postoji i nade...onda, dodjemo na isto... :)

    Samo odluci. I bice sve u redu - jer je to tvoj izbor. Zar ne? :)

    Pozz

    Autor username 11 Sep 2010, 08:49

    Можда не знаш, али постоји место где сан личи на јаву,
    где јава постаје сан,

    можда се не сећаш,
    можда си заборавила,
    крајичком ока у облак
    погледала...

    Сетићеш се
    кад погледаш у себе
    док ветар у теби дише
    док ти се сунчеви зраци
    на образима сливају,
    ту изнад тебе
    где душе путују
    где их измаглица носи
    пре росе
    пре кише
    у свитања када се будиш
    отвараш очи
    шириш своја крила...

    У облацима пронађи
    поново себе
    где си своје звезде
    сакрила.

    Поздравко велики за тебе

    Autor krilaandjela 11 Sep 2010, 09:47

    Vilo,
    suočavam se ja sa njima svaki dan iznova. I vidiš, još se držim :)

    Autor bealiever 11 Sep 2010, 10:51

    Username,
    hvala ti na savetu. Ali nije sve baš tako lako da se može tek tako sve okrenuti. U svakom slučaju dete u meni će zauvek imati veliku ulogu...
    Pozz :)

    Autor bealiever 11 Sep 2010, 10:55

    Krilaanđela,
    pozdrav prijatelju po peru :)
    Kao i uvek divni stihovi teku od tebe.

    Autor bealiever 11 Sep 2010, 10:57

    Pozdrav borcu.
    :))

    Autor talas 11 Sep 2010, 11:53

    This is excellent article, thank you for the share! This is what I am looking for, hope in future you will continue sharing such an superb work.

    Autor NBA Youngboy Vest 26 Maj 2022, 17:06
Dodaj komentar





Zapamti me