Barok - II deo

Autor bealiever | 10 Feb, 2009
    Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

      Jeste da ste malo "počekali", ali znate kako je, obaveze :). Evo i nastavka koji sam obećala.

     

      Prva dela španskog slikara Dijega Velaskeza prikazivala su prost narod iz sirotinjskih kuća. Ta dela su obilovala emocijama i duhom, čak i više nego kasniji radovi kada je radio kao kraljevski slikar u Madridu. Međutim, smatra se jednim od najboljih slikara svetla.


    Diego Velazquez, „Autoportret“, 1643., 70 x 58, galerija Uffizi, Firenca

         

       U baroku postaje važan i sam subjektivni utisak, tako da on obiluje raznim stilovima umetnika, što i čini pravo bogatstvo baroknog slikarstva. To najbolje možemo videti u delima dva slikara koji su potekli sa istog područja i radili u skoro isto vreme, ali potpuno različitim stilovima, Rubens i Rembrant.

       Petar Paul Rubens je slikao dela koja su obilovala raskošju, materijalnim bogatstvima, jakih boja. Svoje kompozicije je često pretrpavao  istorijskim, mitološkim ili religijskim temama. Rubens je na svet gledao kao na jednu veliku pozornicu, tako da su njegove slike pune drame.

     

    Peter Paul Rubens „Podizanje krsta“, 1610., 460x340, bočne 460x150 cm

    Nasuprot Rubensu, Rembrandt van Rijn istražuje unutrašnje duhovno bogatstvo, večitu ljudsku dramu, podjednako u portretima i autoportretima, kao i u biblijskim prizorima, a njegovo glavno izražajno sredstvo su plemenite zlatno-smeđe i crvene boje i dramatičan odnos proboja zraka svetlosti u pretežno mračan prostor slike.

                              

    Rembrandt van Rijn

    15. jul 1606 – 4. oktobar 1669.


    „Autoportret“ 1629., 15,5 x 12,5, ulje na panelu, Minhen

       Rembrandt Harmenszoon van Rijn, holandski slikar, crtač i graver 17. veka, jedan je od najvećih umetnika čitavog sveta i svih vremena. Veći deo života proveo je u Amsterdamu, gde se  oženio Saskijom van Uilenburg. Za njega je to bilo vreme porodične sreće i obilja, u kome slika portrete svoje supruge i sina Tita, autoportrete, biblijske i mitološke prizore i kompozicije od kojih su najpoznatije „Anatomija“ i „Noćna straža“.


    „Noćna straža“ 1642., 363 x 437cm, muzej Rijks, Amsterdam

    Noćna straža je za Rembandta predstavljala simbol spajanja svega što je nekada bilo , ali i novi početak. Razvio je  u ovom, verovatno najpoznatijem delu, izuzetnom i fascinantnom virtuoznošću, efekat zbog koga je i dan danas poznat kao nekada. Bez premca predstavlja veličanstveni sjaj metala, lepršavost tkanina, razne elemente opreme, pa čak i facijalne ekspresije, pa i sam pokret pod zbunjujućim zracima svetlosti. Mada slika u početku i u svom originalnom izgledu nije bila baš prihvaćena sa oduševljenjem (neki od portretisanih osoba su smatrali da su prikazani u manjem „sjaju“), početkom 19. veka doživljava uspeh. 

       Po većini modernih posmatrača, Rembrandtova umetnost je zadržala neku vrstu univerzalnosti u njegovom pogledu na porodičan i život popularnih ljudi istorije. Ipak, biblijske scene i autoportreti po kojima je danas izuzetno poznat, odišu tipičnim načinom rada umetnika sa tog područja. Ali, za razliku od njegovih kolega, Rembrandtovu pažnju nisu mogli zadržati pejsaži, mrtve prirode niti scene dnevnog života... Za svoga života Rembrandt dostiže slavu najvećeg portretiste Amsterdama (1630.), iako je povremeno rušen, pa čak i od strane svojih učenika.  

       Još jedno od Rembrandtovih dostignuća je bilo i izuzetno poznavanje graverstva. Za svoje otiske je davao izuzetno visoke cene, ali je njegova tehnika ostavila veliki, vekovni uticaj na gravere.


    „Faust“, 1650-52., gravura, Amsterdam

       Ako se može reći da je bilo šta tipično za ovog velikana umetnosti, to je njegova ambicija za rivalstvom sa dominirajućim umetnicima Evrope, posebno sa P.Paulom Rubensom. Ali, možda baš ta želja za rivalstvom i sam njegov temperament izmešani sa plimom mode toga vremena, ostavljaju Rembrandta izolovanog i usamljenog u njegovim poznim godinama.

       Rembrandt je bio sin mlinara, Hermana van Rijna i majke Neeltje van Zuytbroeck iz pekarske porodice. Možda se može reći da je važno i to što su pored širenja protestantizma, van Rijnovi ostali katolici, osim njegovog oca koji je prešao u Kalviniste. Mladog Rembrandta su poslali u školu, a zatim i na prvi ustanovljeni univerzitet (1575) u Holandiji. Međutim, uvidevši talenat mladog čoveka, preusmeravaju ga na podučavanje kod lokalnog slikara Jakoba van Svanenburga, u periodu od 1619-22. godine. Ali najvažniju poduku Rembrandt je imao, mada u kratkom periodu (oko pola godine,1623.), od amsterdamskog slikara Pitera Lastmana (1583-33). I pored kratkog perioda obuke, od ovog, tada, vodećeg slikara bibliskih, mitoloških i istorijskih slika, mladi Rembrandt je mnogo naučio i usvojio. Od Lastmana je naučio crtanje uzvišenih tema sa akcentom na kostime, dramatične gestove, grupisanje kompozicije figura u punoj veličini. Na njegovim prvim delima kao što je „Kamenovanje Svetog Stefana“ (1625), vidi se uticaj učitelja.


       Već u ovom periodu vidi se Rembrandtova fascinacija sa dramatičnim izrazima ljudskih figura, kao i sa svetlosnim efektima. U svakom slučaju, ovi elementi dominiraju u njegovim radovima. Uskoro, Rembrandt se pridružuje grupi mladih slikara koju je predvodio Gerit van Honthorst.


    „Prikazivanje Isusa u hramu“, 1627.

       Već u svojoj mladosti, Rembrandt je imao pažnju učenika i sledbenika. Njegov prvi učenik (1628) bio je Gerit Dou.

       Jedna od poznatijih slika je i „Čas muzike“ iz 1626. godine.


    „Čas muzike“

       Krajem 1631. godine, Rembrandt se seli u Amsterdam, gde je već imao svog predstavnika, Henrika Uylenburga. Preko njegovih poznanstava, u kratkom roku postaje jedan od najmodernijih i najplaćenijih portretista Amsterdama. 1632. godine izrađuje sliku „Čas anatomije Doktora Nikolasa Tulpa“, opravdavajući svoj status velikog slikara.


    „Čas anatomije Doktora Nikolasa Tulpa“

     

       Rembrandt se oženio 1634. godine Saskiom Uylenburgh (1612-1642), rođakom Henrika Ulenburga. Ovom ženidbom Rembrandt se popeo i na društvenoj lestvici.


    „portret mlade Saskije“

    Tokom prve decenije braka Saskija je bila subjekat velikog broja portreta. Naime, ona je na najviše pojedinačnih portreta. 1634. godine, Rembrandt ju je portretisao kao Boginju Floru.


    „Saskija kao Flora“, 1634., 125 x 101cm, Hermitaž, Petersburg

       Ali, Saskijin lik i komletnu figuru je koristio  kao temu i u običnim, spontanim crtežima, gledajući je na prozoru ili dok leži na krevetu.

       Pre nego što je Saskija rodila sina Titusa, 1641. godine, izgubila je troje dece. I ona sama je umrla godinu dana kasnije, 1642. godine. Tada Rembrandt završava njen poslednji portret, kiteći je draguljima i ogrčući krznom, boreći se na taj način protiv hladnoće smrti. Taj portret je potpuno nerembratovski, bez traga osmeha i izrazito belog lika.


       Tada Rembrandt prestaje da slika razmetljivu spoljašnjost tadašnjih aristokrata i okreće se unutrašnjoj lepoti. Međutim, tu počinju problemi sa druge strane. Naime, aristokrate, naviknuti na pompeznost i glamur, ne prihvataju Rembrandtov novi način gledanja i rada.

       Sada su na njegovim radovima zastupljene obešene grudi, depresivne teme. Čak je i svoj autoportret (slikar sa najvećim brojem autoportreta) iz tog vremena naslikao na taj način. Oči je uokvirio ružičastom bojom, ruke su pune, sve podseća na crtež.

       Kako je ostao samohrani otac, domaćinstvu se pridružuju dve žene, jedna od njih je i Henrike Stofels. Opčinjen unutrašnjom lepotom Henrike Stofels, stvara nova dela, puna vedrine. Sada bojom oslikava čulno i osećajno.  


    „Henrike se kupa u reci“, 1655. god.

       Na prethodnoj slici može se primetiti kako je prikazao ruke mlade žene, kao mrlje. Upravo je to ono što je izazvalo kritičare. Komentarisali su kao da ništa više, što je Rembrandt radio nije bilo dovršeno.


    Hendrickje Stoffels in the Window“,1656-57., 86 x 65cm

       1654.god, Reformistička crkva optužuje Henrike zbog nemoralne veze sa Rembrandtom. Iste te godine, krštavaju ćerku Korneliju. 1656. god. Rembrandt prevodi kuću na ime sina Titusa.

       Oko 1658. godine, Rembrandt je bankrotirao, izgubivši sve, pa i kuću. Ali, opet sebe slika kao bogataša, kralja, sa pogledom bez stida i žala, uprtim u posmatrača. Prikazuje sebe kao autoritet uprkos bankrotu.


    „Autoportret“, 1658. god.

     

       1661. godine radi sliku „Aleksandar Veliki“ po narudžbini Antonija Rufoa. A onda dobija poziv da zameni preminulog slikara na oslikavanju unutrašnjosti nove Gradske Većnice. Od slikara je zahtevano da prikažu mirnoću i staloženost. Ali, da li se to moglo očekivati od Rembrandta...

    Slika je trebala da stoji na najuzvišenijem zasvođenom zidu. Tema je bila Legenda o rađanju Holandskog naroda. (Klaudije Sivilis je bio na strani Rima, protiv svog naroda, ali menja stranu i diže pobunu.) Znanstvenici su smatrali da će dobiti lepu sliku, mirne kompozicije, ali dobili su izobličenost, varvarstvo, prikaz pobunjenika koje je opila krv.

                             

    „Zavera Bataviana“, 1661-62.

       Rembrandt je naslikao Klaudija, koji nema levo oko, već ranu na tom mestu. Čitava kompozicija podseća na čuvenu „Poslednju večeru“ po svojoj kompoziciji, ali je agresivno gruba, čini se nedovršenom. Rembrandt se brani rečima „Ali, to ste vi, zemlja u povoju, portret ljudi... ono što ste vi i što ste uvek bili...“, pokušavajući da im da do znanja da su svi oni potekli upravo iz te pobune. Ali, zapravo, Rembrandt je ovim delom pokazao sav svoj prezir ka dodvoravanju.

       Danas se ovo delo smatra najgrubljom i najsnažnijom istorijskom slikom svih vremena.

       1663. godine umire Hendrickje što ostavlja još jedan trag na Rembrandtu. 1669. ostaje i bez sina Titusa, ali doživljava rođenje unuke i umire posle par meseci, 4. oktobra 1669. a za sobom ostavlja jedno, po nekima, nedovršeno delo „ Simeon sa malim Hristom u hramu“. Slika je nađena u Rembrandtovoj kući posle njegove smrti.


12 Komentari & 0 Trekbekovi od "Barok - II deo"

    Divno! Izgleda da utrcim na blog kad treba :)

    Autor iluzija 10 Feb 2009, 19:17

    *Iluzija,
    draga moja, i ja utrčavam povremeno, ali ima lepog štiva za čitanje :)

    Autor bealiever 10 Feb 2009, 19:35

    Malo smo više počekali, ali, moram ti reći, vredelo je čekanja... svaki mesec... hehe...
    Sjajno.
    Ave!

    Autor patos 11 Feb 2009, 00:42

    Драго ми је кад неко осликава прошлост светлом људи који су сијали вековима у својим сликама, страшћу коју су носили у рукама, у оку и у много чему у својим животима које си нам приказала.

    Хвала ти.

    Ја те нисам чекао, једноставно сам знао да ћеш доћи кад се укаже време за то.

    Иначе читао сам између редова многе друге ствари, али ме је фасцинирало преламање светлости кроз уметнике душе које нам приказујеш.

    Поздрав

    Autor krilaandjela 11 Feb 2009, 10:35

    Uhaj, ovo je clanak ;) Svaka cast!>!. Pozdrav!!!

    Autor dmc 11 Feb 2009, 10:41

    Potrudila si se poprilično, ali sad bar svako ko je želeo mogao je nešto da nauči ili se podseti o Rembrandtu .

    Autor sanjarenja56 11 Feb 2009, 11:00

    Izgleda i ja utrcim u pravo vreme :)

    Inace za vreme citanja sam postala jos svesnija svoje srece sto zivim bas u Amsterdamu.
    Bas smo dragi i ja pre neki dana komentarisali kako odavno nismo bili do muzeja da malo uzivamo.

    Autor di 11 Feb 2009, 11:25

    *Patos,
    ma nisi se ti ni setio mene dok nisi video ovaj post, tako da dođe na isto, čekao - nečekao :))
    Ave atque vale!

    Autor bealiever 11 Feb 2009, 14:16

    *Krilaanđela,
    samo ti možeš ovako uneti dušu u svoj komentar. Hvala tebi :)

    Autor bealiever 11 Feb 2009, 14:19

    *DMC,
    drago mi je da ti se dopada :)

    Autor bealiever 11 Feb 2009, 14:19

    *Sanjarenja56,
    znaš kako ide, za sve je potrebno vreme, strpljenje i znanje. A svega toga ne može biti ako nema zaiteresovanosti. Ja uživam u ovakvim stvarima i jedino što žalim je što nisam dovoljno finansiski opremljena da mogu sebi priuštiti i obilazak rodnog mesta ovako divne umetnosti. Ali, tu su uvek knjige i google :)

    Autor bealiever 11 Feb 2009, 14:23

    *Di,
    iskoristi to što imaš "pred nosem" mogućnost da posetiš mesta o kojima ja sanjam. Nadam se i nekoj fotki :)

    Autor bealiever 11 Feb 2009, 14:24
Dodaj komentar





Zapamti me