Šapat dodira

Autor bealiever | 18 Mar, 2010

Tajni šapat dodira
govori više no reči,
više od slika i filmova...

Dodirni me,
oseti mekoću kože
posutu vrelinom spajanja...

Poljubi usne
žarom svog nedostajanja
i udahni...

Udahni me,
pogledom što gori,
ohladi me željom dok ne izgorim...


 

Ratnici ljubavi

Autor bealiever | 18 Mar, 2010
Poljubac...http://www.blogoye.org/uploads/p/Pravedna/13962.jpg
Vri u meni talas
što diže i spušta telo
u mislima, u rukama tvojim...

Kako samo znaš da držiš ovo vrelo
Kako usnama lečiš
dok ljubiš i slatke reči romoriš...

Tvoja sam u vremenu
Tvoja sam van vremena...

Dok kožom mi dodiri pohode
predajem sve bitke,
podižem bele zastave...
Tebi, moj ratniče, predajem se.

Uspevam uzdahom da proteram oluje
i misli kišom vreline da sperem.
Slatko vino sa usana pijem,
svesno da se opijem...

I tražim spas u trenutku strasti,
predajom svojom ja bitku vodim.
U tom trenu slasti
tobom ja pohodim.

I sada reci meni
ko je pobednik pravi
i ima li pobednika u
ovoj silnoj, ratničkoj ljubavi?

Ubiću te

Autor bealiever | 17 Mar, 2010
Ubiću tehttp://i120.photobucket.com/albums/o171/malamaza_album/Orient2_g.jpg
tek dahom sa usana,
dok poljubac tihi traje...

Zgromiću te
zagrljajem srca,
koje zbog tebe ne staje...

Uješću te
mislima rimom opisanim,
dok noć još naša je...

Uzeću te
anđele, đavole,
u srca svoga odaje...

Ko sam ja sa tobom?

Autor bealiever | 16 Mar, 2010


Zaista,http://vinkovci.com.hr/images/uploads/Polugola_%C5%BDanamari_Lali%C4%87_i_-Crni_leptir-_na_le%C4%91ima_3.jpg
ko sam ja sa tobom?
U rukama trag, kao pahulja
što topi se...
Tek nevino dete
utopljeno u šarenim snovima.

Možda
leptir raširenih krila
maštu što budi i kratko živi,
ili, vila začarana varljivim rečima...

I ko sam ja sa tobom
kada nisam ja...
Kada svaki moj san
u tvojim rukama spava.
Kada noć postaje mi dan
a reč nema na usnama obitava...

Ko sam ja sa tobom
i šta...
Jedno varljivo leto
što nosim u srcu,
ili samo trag iskre
što beše vatra...
Ko sam, pitam te...
Ko sam ja pored tebe...

Ko sam ja bez tebe?

Autor bealiever | 15 Mar, 2010
Ko sam ja bez tebe?
tek dah...         
List nošen vetrom...
U meni bure vešto lome,
čupaju i dave...
Zašto plaćam cehove tuđe,
zar srce moje ne zaslužuje...

I nanovo se pitam
Ko sam ja bez tebe...
Znam uspeha biće dosta
uveseliće se duša prosta
darovima ovozemaljskim,
ali moja...
duša moja.. prazna, pusta...

I ko sam ja bez tebe
I ko sam da drugima sudim,
kada evo, ubijam sebe
osećanjima ovim...
i ludim...
 
 

Nedostaje mi anđeo

Autor bealiever | 15 Mar, 2010
Nedostaje mi moj anđeo,
reči umilnih i jakih.
Tek pod krilom da me skrije
od sumornih, mračnih...

Nedostaje mi anđeo
očiju nebesko plavih,
što prodiru duboko,
otvaraju um, želje iznose na oko...

Nedostaje mi anđeo
i dodir njegov blag,
tako miran i drag,
da ugreje dušu, ugasi mrak...

Znam,
ukrašću mu barem pero jedno
iz krila što svod čine,
pa barem delićem da bude tu,
samnom, uz mene...


Samo san...

Autor bealiever | 14 Mar, 2010
Jutro donese neki novi miris,http://3.bp.blogspot.com/_vZeqGOjHLsM/StyzvFzoqvI/AAAAAAAAAEI/8hXf4-2TNRs/s320/budjenje+strasti.jpg
pomešam sa dahom kafe
budi me san.

Ljubiš me tiho
šapćeš reči snene,
izvlačiš polako
svu snagu iz mene.

Borim se sa sobom,
a već dobro znam
da dajem ti i ovaj
nebeski dan.

Zagrljaj je jak,
isuviše željan...
San postaje slab,
oči ne otvaram...

Ostani,
još samo tren da zadržim te,
kraj sebe toplinu laži i utvare
ostani, još malo,
molim te...

Pesnik

Autor bealiever | 13 Mar, 2010

 

U grehu ljubavi rodi se tugahttp://www.raminsoftworx.com/Gallery/Farshchian/Poet.jpg 

a iz nje pesnika krilo.
Osipaju se reči mesto poljubaca,
kaplju kao nežne letnje kiše,
nekad ko oluje, pa čak i više...

Zadrhti olovka u ruci,
pukne srce njeno,
Ali eto ga novo,
sveže zaoštreno...

Belinu papira šara
crnom i crvenom bojom
Rečima ona hara
teritorijom svojom...

Brzim mislima o ljubavi peva
Tihim rečima oplakuje tugu
Vrisne po nekad i naglo utiša
teksta šarenoliku dugu...

A kada pesnik umre i telo njegovo
vrati se u prahu zemlji,
tad ostaju reči da svedoče
o njemu, tebi, meni...

Zašto bih ti verovala

Autor bealiever | 13 Mar, 2010

Ne mogu a da se ne zapitam, zašto bih ti verovala... ne mogu ni odgovor sebi da dam. Tražiš potpuno poverenje kako bi verovao meni, a sam ga ne pružaš ni u trunkama, naznakama... I opet, daješ sebi i samo sebi za pravo. Žao mi je što je tako, jer ti u stvari i ne znaš šta znači voleti.
Polako, osećam kako odustajem. Povlačim se izranjavana, dok crveni tragovi ostaju zamnom. To ljubav vešto i tiho curi iz mene. Poverenje... nestaje, gasi se kao poslednji plamen nade. Ne trudiš se da dokažeš da ti je stalo, ne održavaš vatru, udaljavaš se... Shvatam da sam u začaranom krugu koji sam sama stvorila. Magija osećanja isplela je sjajne niti stvarajući mreže zaštite, iluzije, laži... čistih laži koje sam dopustila da uneseš u moje srce.
Dok tražiš zaborav, protivotrov moje ljubavi u tuđem zagrljaju, ja sedim u polutami, pišem neke reči kojih nisam ni svesna. Čitaću kasnije tu poruku podsvesti. To ona govori, oseća. Zna. I nanovo, ja čuvam te od zaborava... Znaj, taj lek nećeš pronaći nikada, jer moja je ljubav, ovakva, jedna jedina, potop nad potopima... I nemoj se nikada čuditi i pitati, zašto... jer sve se plaća.

 

 

 

Padam

Autor bealiever | 12 Mar, 2010
Skidaš sa mene dahom
neistinu reči što rekoh.
Želim te,
moje telo ti govori
dok usne
uporno tvrde suprotno.

Svlačiš me pogledom,
najnežnijim pokretom...
Odupreti se ne mogu
toj vatri u sebi;
predajem se tebi.

I opet odnosiš pobedu,
ljubeći moj vrat i nago telo.
I opet odoleti ne mogu
uzdahu tvom u najlepšem delu.

Uzdasi strasti, želja ne jenjava
u tvojim rukama svet se rađa,
dok ljubim te mekim usnama
za tebe sam jedina
i to me tako pogađa.

Vatre gore u nama
mirisi tela, ljubavi i straha
Sve se meša, jača,
brzina nas slama.

Padam i znam
opet, na kraju
ostajem sama...