Zašto bih ti verovala
Autor bealiever | 13 Mar, 2010Ne mogu a da se ne zapitam, zašto bih ti verovala... ne mogu ni odgovor
sebi da dam. Tražiš potpuno poverenje kako bi verovao meni, a sam ga ne
pružaš ni u trunkama, naznakama... I opet, daješ sebi i samo sebi za
pravo. Žao mi je što je tako, jer ti u stvari i ne znaš šta znači
voleti.
Polako, osećam kako odustajem. Povlačim se izranjavana,
dok crveni tragovi ostaju zamnom. To ljubav vešto i tiho curi iz mene.
Poverenje... nestaje, gasi se kao poslednji plamen nade. Ne trudiš se
da dokažeš da ti je stalo, ne održavaš vatru, udaljavaš se... Shvatam
da sam u začaranom krugu koji sam sama stvorila. Magija osećanja
isplela je sjajne niti stvarajući mreže zaštite, iluzije, laži...
čistih laži koje sam dopustila da uneseš u moje srce.
Dok tražiš
zaborav, protivotrov moje ljubavi u tuđem zagrljaju, ja sedim u
polutami, pišem neke reči kojih nisam ni svesna. Čitaću kasnije tu
poruku podsvesti. To ona govori, oseća. Zna. I nanovo, ja čuvam te od
zaborava... Znaj, taj lek nećeš pronaći nikada, jer moja je ljubav,
ovakva, jedna jedina, potop nad potopima... I nemoj se nikada čuditi i
pitati, zašto... jer sve se plaća.
Uh, jos jedan dosta tezak tekst, nadam se da nije usko povezan sa nekim dogadjajem, ikreno ti ne zelim to... Ali ako jeste i ako ti je lakse kada napises nesto ovako, onda te potpuno podrzavam!
Autor sopran87 13 Mar 2010, 12:52