Da li ponekad sakupite dovoljno hrabrosti i presaberete se koliko vam to novca jos nedostaje da biste bili potpuno srecni? Znam da novac nije sve na svetu i da se njime ne moze kupiti ni sreca, ni zdravlje, ni porodica a ni prijatelji (prijatelji pogotovo), ali necemo sada o filozofiji zivota.
Poslednjih par godina, aktuelne su kojekakve igre na srecu, pa medju njima i porez za budale koji ja redovno placam u vidu loto listica:). Naime, poslednjih par godina igram iste tri kombinacije, plus poneku koja mi se oda u vidu nekakvog prividjenja:), u nadi da ce sreca malo baciti vrlju i na moju stranu 0:) Ne mogu reci da nemam srece u zivotu, jer je zaista imam. Ako ne na igrama na srecu (tj. nesrecu) onda u obicnom, ovozemaljskom proputovanju.
Kada me neko pita sta me to drzi da jos uvek imam nadu da cu se ogrebati o koju hiljadu evrica drzavnih para, navire mi toliko misli da prosto ne mogu da dam jedan, obican odgovor. Kazem sebi, kada mozes da ubodes peticu, sto se desilo vise puta nego li imam prstiju na rukama, mozes vala i jednu sedmicicu. Moj dragi suprug mi cesto kaze da sam vestica, barem je tako govorio do skoro. Kaze "kukala si kako ti treba auto, mozak si mi izbila i dobi ti auto, pa si kukala za nov racunar i dobi racunar, kukala si da ti treba da otputujes negde i otputova ti...ne znam kako to radis, ali...", a mene samo citavo vreme svrbi levi dlan:), "ajde sada malo kukaj kako ti treba sedmica na lotou...":))) Sta da se radi kada neko ume da prizove, sve osim sedmice na lotou :) Tesim se tako, ispunjavajuci onaj bledo crveni listic, smisljajuci modele po kojima se moze destiti ta slucajna kombinacija i zalutam u razmisljanju sta bi ja ustvari radila sa tolikim novcima!? Veceras je sedmica iznosila oko devetstotinahiljadaeura, pa sam se prema tome i orjentisala...Desavalo se to i ranije, ali danas sam sklopila konacnu kombinaciju.
Sedim ja danas u batinom it caffeu i slusam jadikovanje ljudi oko mene. Inace, sve su to ljudi koje, pretezno, dugo znam i redovne su musterije u istom. Moj brat, veciti apsolvent na kriminalistici, onako smusen problemima postojanja, stoji za sankom i u pogledu mu vidim da ne moze vise da izdrzi torturu situacije u kojoj se svi mi nalazimo, neko vise, neko manje. Tako mi ga je bilo zao, a nemoc da mu pomognem rusila je moje raspolozenje po ko zna koji put.... Pored mene, na visokoj, barskoj stolici, gnjezdi se njegov, jos od osnovne, skolski drug. Gledam njega, onako visokog, mrsavog i svetlog...ko bi pomislio da je to onaj klinac koji je svakoga dana ukrasavao nasu kucu divnim, neusiljenim smehom. Sada prica kako ce morati da radi bar sest meseci kako bi uplatio skolarinu za petu godinu tehnoloskog faksa. Covek sluzio civilnu vojsku par meseci, pa mu dosadilo da neguje dzangrizave bezpenzionere i zbrisao u redovne, gde se prosto nauziva. Sada, pred kraj vojnog roka, razmislja gde ce i kako zaraditi potreban novac...
Gledam ih ja tako i u meni nesto sevnu, kao munja mi misao prolete glavom. Posto su me citavo vreme zacikivali u fazonu "ide da uplati loto, a sutra nema za hleba", ja im odgovorih, mozda i surovo... EVO OBECAVAM, KADA DOBIJEM SEDMICU NA LOTOU.... muk i tisina se odjedared pomesase sa mirisom bezparice i desetak pari usiju radarski se upravi prema mome glasu...
Bato, samo ce ti advokat doneti koverat sa karticom deviznog racuna i veliki pozdrav u zdravlju i sreci da ti meni pozivis, a i mami i tati i mojoj Mrvici... a mene necete videti barem tri meseca... Kada se vratim, rec necu da cujem... Sta cete i kako cete, ne interesuje me.... Smeh poce da se mesa u moje obecanje...pri tome, isti onaj batin drug se umesa, "a mogu li ja da dobijem samo jednu hiljadu?". Kada si tako skroman, dacu ti dve! :)))))
I tako, barem se lepo nasmejasmo, ja obecah i obecanje cu ispuniti, normalno, ako dobijem sedmicu:). A sutra castim isto drustvo za ovu jadnu, skromnu peticu!!!!
Pozdrav svima od Be(a)liever
