San i sećanje
Autor bealiever | 31 Jan, 2010
Potoci i njive
pospano lete
Sklapam oči..
Čujem taj reski zvuk vode
što udara o stenje...
pomešan sa
...zviždukom zrelog žita.
Ptica u letu
krilima povija klasje
u hodu ka svom novom plenu.
I virtuoz sprema svoju violinu
pa bira žice za novu svirku...
Tišina...
Božanstveni mir
sakuplja snagu u moju dušu
Grom i kiša
kidaju ono loše
spirajući čađ i smolu
Tako slobodno sada dišem
dok hladne kapi biju po telu
Dođe mi da...raširim ruke
I vičem!!!
Neka me svi čuju
Ja rađam se tu,
na zemlji,
iz duhova prošlosti
vraćam se svome telu!
***
Ah,
kako su okrutne reči
kad u ljubavi
jezik naoštreni udari.
Bole rane,
a krvi nema
dok srce za dah se bori,
Jedan,
još samo jedan
poljubac daj mi,
podari mi život
i tek onda okreni leđa.
Pamtim te,
znaš li,
u rukama ovim
i dok slikama hodim
oči ti stežem
očima svojim.
I pitam se
Misliš li
kada mislim,
osećaš li kada
telo zadrhti
voliš li
onako kako smo
nekada,
zajedno voleli...
Sklapam oči..
Autor talas 31 Jan 2010, 17:53Čujem taj reski zvuk vode
što udara o stenje...
Pozdravlja te Talas.
:))