« Bela pahulja
Čuvajte se, bakice napadaju... »

Vi ste svoji! Vi ste Bogovi...

Autor bealiever | 20 Okt, 2010

    Zapitam se ponekad, ima li svrhe boriti se i dalje... bivstvovati u svetu izopačenosti i izvitopirenih ogledala. I uvek isti odgovor, još malo... Ipak, nada ostaje, čvrsta i jaka, čak i u svojoj uzdrmanoj nepokolebljivosti.

    Ćutim jer više nemam šta, kome da kažem. Ljudi ne slušaju reči, puštaju ih niz vetar kao tek sporedni, beznačajni zvuk... Niko ne sluša jer zapravo, svi čuju samo sebe. Niti jedne pozitivne misli... Tumaram kroz tu mračnu džunglu nesavršenosti i kao da mi se sa vremena na vreme učini da opazim zrak svetla koji probija kroz tminu. Brzo ga uguše, bojeći se nečega boljeg, bojeći se da mrak u kome su našli utehu ne nestane. Jer, kuda onda? Većina se plaši i samih promena na bolje...

    Kako ne shvatate? Vi ste svoji! Vi ste Bogovi... Naći u sebi ono što nedostaje je upravo tajna za kojom tragamo od samog rođenja. Neki od nas (eventualno) shvate da je u stvari najteže slušati, gledati. Da li neki jednostavno ne žele da vide? Jer, ako vidimo, ako zaista otvorimo oči, naš svet se može srušiti... 

    Naučiti da posmatramo, slušamo bez predrasuda i osuda je veoma teško. Ali samo na taj način uočićemo različitosti, prednosti i mane i nas samih. Ljudi, zauzeti svojim ličnim problemima, jednostavno ne žele da slušaju i gledaju tuđe. Čak i onda kada su primorani na to, svet gledaju uglavnom kroz sebe. Pa čak i samo milosrđe i dobročiniteljstvo je postalo oplakivanje i čišćenje sopstvenih duša... budi milosrdan da bi se bolje osećao - hedonistička farsa; postani dobročinitelj - okaj svoje grehe...


This entry was posted on 20 Oktobar, 2010 09:51 and file under To je moj zivot... . You can follow any responses to this entry through the RSS2.0 feed. You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.

9 Komentari & 0 Trekbekovi od "Vi ste svoji! Vi ste Bogovi..."

    Boga nema?Ja sam tu!..odavno sam rekao..Pozdrav

    Autor Jovan s.s. 20 Okt 2010, 13:13

    Jao Bea, i ti se zamlaćuješ sa drugim ljudima :P

    Autor Milko 20 Okt 2010, 14:10

    uvek se nadje neko ko dobro slusa i vidi. I najlepse je imati dva sveta tj. dve slike- stvarnu sliku sveta i onu imaginarnu :))

    Autor vesela 20 Okt 2010, 21:48

    Zadnji put sam se ispricao s nekim 2007 tuzno ali tako je..Poslije tih razgovora
    probudili su mi se osjecaji koje do tada nisam imao priliku da ih upoznam,bio je to naljepsi,najrealniji i najpozitivniji period mog zivota...Sad 3-4 godine nakon toga sam cini mi se tuzniji nego ikada trazeci to nesto tako jednostavno a tako rijetko...Bas to o cemu ste pisali.Pitam se da li ce to toliko jednostavno ikad vise i da se desi koliko su ljudi postali prazni..Drag pozdrav za autora ovg iz duse pisanog texta...

    Autor Dejan 27 Okt 2010, 01:23

    Jovane,
    :) Naravno da si tu, uvek je tako i bilo. Samo da i drugi shvate ;)

    Autor bealiever 02 Nov 2010, 08:50

    Milko,
    kakvo te zamlaćivanje uhvatilo, ja samo "razmišljam" o drugim ljudima :)

    Autor bealiever 02 Nov 2010, 08:52

    Vesela,
    ok je ovo za dve slike sveta koji nas okružuje, lakše je tako. Ali obavezno treba paziti da se ne zaluta previše na onoj imaginarnoj strani...
    I vremenom, shvatiš da nema baš uvek nekoga ko će slušati. U tim momentima vodimo one unutrašnje monologe koji nas vode putevima života...

    Autor bealiever 02 Nov 2010, 10:10

    Dejane,
    Teško je kada nemaš sa kime da podeliš trenutne misli. Ali, sa druge strane, u tim momentima, oni koji su dovoljno jaki, stiču samospoznaju koja ih vodi upravo do onoga o čemu sam govorila gore u tekstu. Upoznati samoga sebe, svoje želje i ciljevi, vizualizovati željeno je već 90% ostvarenja istog...

    Autor bealiever 02 Nov 2010, 10:15

    ...opet te misli more....

    Autor sanjarenja56 02 Nov 2010, 14:55
Dodaj komentar





Zapamti me