Ipak sam tu
Autor bealiever | 3 Apr, 2008Ispostavlja se da ovaj clanak pisem po drugi put, jer se desilo nesto sto ne razumem... Izgubila sam clanak iako sam ga snimila, ajde sada Jovo-nanovo....
I tako, kao sto vec rekoh, tezak dan...
Mozda se pitate zasto me nije bilo ovako dugo, a mozda vas je i bas briga :). Ali za one znatizeljne, evo, sada sam na poslu i zahvaljujuci ovom, kako rekoh teskom danu, musterije zeljne racunara i nove tehnologije izgubile su volju za kupovinom a i za informacijama tipa sta, kako, moze li, kada...Tako da nadjoh vremena za par redaka u ovom mom malenom dnevniku.
Dani ispunjeni obavezama, nezeljenim a ipak neophodnim. Takav je zivot, konstantno nas isprobava dokle mozemo da idemo, koji su to nasi limiti. Mada vecinu prepreka u zivotu sami sebi postavljamo, gurajuci svoju izdrzljivost do samih granica... Nekako sam sva slomljena...prazna sam... izgubila sam onaj svoj polet koji me drzi uspravnom i jakom. Mozda sam se preterano trudila da ispunim sve obaveze majke, domacice, zaposlene zene koja ima jos par aktivnosti sa strane...Ne pomaze ni setnja kraj jezera ni suma koja mi je nekada ulivala snagu vetra, pa cak ni onaj orah pod kojim toliko volim da sedim...Nekako se sve oko mene rusi, nestaje... Lagano tonem u svakodnevicu ljudi oko mene. Cini mi se da cu, ako se budem opirala, samo brze potonuti, kao u zivom pesku... A tako ne zelim da budem obicna, prosecna, to nisam ja... neki parazit se uselio u moju dusu i polako preuzima vlast. Nema vise onog smisla koji mi je bio vodic za dalje, bolje. Sve je okrenuto naopako, unutrasnjost je napolju a spoljasnjost se povukla duboko u sebe...iz mojih misli samo se javljaju poznate reci i melodija jedne pesme koja, cini mi se obelezava moj zivot, barem na trenutak...
"Oci mi tope se,
dok vetar sa stola
pesme mi brise.
Koji stih sad
razum da krene,
kada tu tebe
nema vise...
Lice moje
nebo je
i niz njega iste
padaju kise
Koji stih
sad razum
da krene
kada tu
tebe nema vise...
Kome sad
usne ljubis do zore,
mozda to nebo zna
hladna noc je
dok misli mi gore
Dal' volim ili mrzim ja....
Al negde jos
cuvam san
i oci zelene
od gora vece
I ko ce sad
nezno
rame da mazi
niko to vise
ne moze i nece...
Kome sad
usne ljubis do zore
mozda to nebo zna
hladna noc je
dok misli mi gore
dal volim il mrzim ja
A koga volim ja ..."
Bilo šta danas izašlo iz moje pameti ne uzimaj za ozbiljno. Ali sutra je novi dan, možda ipak njega čekaš iako mu se ne nadaš da će ti doneti dobro !
Autor vladica 03 Apr 2008, 18:02