Putešestvije- kraj
Autor bealiever | 18 Maj, 2008Prvenstveno vam se moram izvinuti za svoje, slobodno mogu reći, opravdano odsustvo. Evo, nastavljam svoju priču dalje, mada sam sa entuzijazmom već malo popustila usled dešavanja u ovim ludim vremenima...
Svanuo je novi dan... I to koji dan, izložbeni, ono što smo svi sa nestrpljenjem očekivali. Mada, do večernjeg otvaranja je imalo dosta vremena da se utroši. Šta raditi, nismo ni razmišljali, tj. nismo imali vremena za to, jer je sve već bilo dogovoreno. Odlazimo do izvorišta reke Bune u mestu Blagaj udaljenom 7 km od Mostara... Inače, to je najveće izvorište pitke vode u Evropi. Ponire na Venesinskom polju kao ponornica reke Zalonke, na 960 m n.v. a pojavljuje se na 86 m ispod površine zemlje. Sama brzina vode me je iznenadila, 43.000,00 litara u sekundi! Prosto nisam mogla da poverujem i, iskreno, da nisam videla samu reku, nikada ne bih ni poverovala... Moć kojom ta modro-zelena voda opčinjava i vuče je neopisiva, čak ni sam foto aparat ne može zabeležiti ono što sam osećala nalazeći se kraj nje.
Pogled koji se pruža iznad izvorišta, inače, akrobatski snimljen :)
Činijica iz koje se pije voda sa izvorišta reke, iz koje sam i ja osetila divan ukus čiste, hladne vode...
Zatim odlazimo u manastir Žitomislić i stari grad Počitelj.
Okupan suncem, greje i naša srca tu, daleko od rodnog grada...
Svesrdno smo primljeni u manastiru, posluženi domaćim vinom i ukusnim kolačem. Uz razgovor sa Ocem Danilom, proveli smo prelepih sat-dva vremena.
Sledeći, na listi puta je stari grad Počitelj.
Posle divne šetnje, po nama do tada ne poznatim mestima, odlazimo u Hodbinu, kod našeg prijatelja na mali odmor, slaganje emocija i slika u našim glavama i naravno roštiljanje. Pesma, anegdote i bučni smeh privukli su i komšiluk, koji se već odvikao od takvog načina druženja. Svi se priključuju pesmi, sećajući se nekih lepših godina za njima... Vreme nam brzo prođe, pa zaneti raspoloženjem, zamalo da zakasnimo na otvaranje sopstvene izložbe... Ipak, stigli smo na vreme, mada je među nama bilo i onih malo "veselijih" :)
Na otvaranju izložbe, upoznala sam cenjenog skulptora i slikara, Florjana Mićkovića, od koga sam dobila par dobrih kritika za svoje radove.
Jedan, obećani valcer za kraj otvaranja izložbe...
I tako, ovaj deo priče sam skratila, jer mi manjak vremena ne dozvoljava da pišem, ali, nadam se da ću uskoro moći da sa vama podelim i kratki dokumentarac na kome trenutno radimo.
Pozdrav svima!!!
Vidim da je dozivljaj bio izuzetan. Ali, znas da mene interesuju i slike : )))
Autor Pinokio 18 Maj 2008, 17:19Daj nam neku svoju sliku u narednom postu, a i neku od ostalih slikara ako moze : )))