Bela pahulja

Autor bealiever | 24 Nov, 2010

Prelomi se nešto u meni...

To valjda hladni vetar duva,

nosi tragove duša u mirisu snega što predstoji...

 

Radujem se unapred,

iščekujući pahulje bele

da smiraj čula donesu,

onako čiste, čini mi se,

na taj tren dodira - čak i vrele.

 

Posmatram decu,

dok u neznanju života

svilenim nitima nestašluka,

priče za pamćenje predu.

I oni će u jednom trenutku života

poželeti tek pahulju belu...

 

Al život i tako ide dalje,

uzima i pruža, događaje niže,

i tek na ruci poneka pega il bora

podseti da je kraj sve bliže.

 

A onda se sećamo proteklih dana, 

nasmeje nas vreme za nama,

svi tmurni časovi blede,

pogled u nebo i tu je divota,

evo još jedne pahulje bele...

 

Članak in Mali poetični pokušaji | Komentari (45) | Trekbekovi (0)