Samo kockica četvorodimenzionalne puzzle I

Autor bealiever | 7 Mar, 2010
    Otiru se boje ljubavi, ostaje mutna mrlja na mestu gde smo bili... Fotografije čežnjivo prate svaki pokret oka. Kao da pomamno mole da se pogled zadrži na svakoj od njih, da ispipa svaki detalj okovan sećanjima. Suze umivaju likove na njima, opraštajući se sa osmehom, zamišljenim, nekim tamo očima...
    Čemu tolika ljubav, emocije koje ruše sve prepreke, energija jaka kao sam kosmos, kada dođe kraj... Možda u tome i jeste problem. Možda sam volela isuviše jako... možda je moja ljubav, ovakva od mene nuđena i data, isuviše brza, a samim tim i nepodnošljiva, prezahtevna. Dajem sve, ali i uzimam isto toliko...
    Ne patim više. Lečim se prividnim zaboravom, čuvajući dragocene uspomene kao besni zmaj devojku u vrhu kule. Živim... osmehujem se, dišem vazduh, sakupljam nove mirise... U srcu, rodiće se nova ljubav, potreti staru ne bi li telo i um preživeli. Odbrambeni mehanizam nas samih. Ali tragovi ostaju. Pitam se, šta bih učinila da mi se vratiš... Više ne znam. Povreda koju nosim na srcu nikada neće srasti. Pekla bi me rana svakim tvojim dodirom, izjedala bi me sumnja u trajnost tvog novog boravka, tu u meni, svakim pogledom... A nekada, ne tako davno, zamišljala sam nas. Zamišljala sam kako te gledam dok čitaš novine ili neku knjigu, za neko daleko vreme od sada. Okrenuo bi glavu i pogledao me sa pitanjem zato te tako posmatram... Ponavljalo se sve ovo u mom umu milionima puta. I uvek bi bio isti odgovor. Volim te. Ali, proste su reči da bi opisale šta se iza njih krije... svu onu zanesenost, polet i mir koji se nalazi u njima...savršenost osećanja. A sada, ništa. Nema više nada za nas. Mrtve su. Ne verujem u reinkarniranu ljubav. Opet, neki trun mi bode dušu, kao trn u prstu. Verujem li sebi? Verujem li u ove misli... Plašim se, pojavićeš se i opet srušiti moj svet. Plašim se da ti opet neću odoleti i da će srce nadvladati um. Plašim se da mi nanovo ne poremetiš moć rasuđivanja samo pogledom... Ali, nemoj likovati, mali je taj strah i borim se protiv njega.
    Koliko god intuitivni bili, šta će biti, nikada nećemo znati do onoga momenta kada se sve desi....

    Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
    a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova...

21 Komentari & 0 Trekbekovi od "Samo kockica četvorodimenzionalne puzzle I"

    I doci ce drugi... a oziljci ce ostati... svaka ljbuav ostavlja vecni trag, pecat svog postojanja da ne bi bila zaboravljena... i onda ce ovo stanje drugacije izgledati...

    Autor barbie86 07 Mar 2010, 16:55

    Hej, ko je to bio onako inspirisan na mom blogu? UUhhhh!!! Hvala ti

    Autor Анђелко Заблаћански 07 Mar 2010, 17:16

    "Dajem sve, ali i uzimam isto toliko..." - то је нешто што ће и мене пратити целога живота.

    Autor mesecina 07 Mar 2010, 17:44

    Nema velikih snova, ima samo velikih ocekivanja. Pozdravljam te, draga.

    Autor mira kuglof 07 Mar 2010, 18:47

    Prvo, nemoj da se plasis. Sta god da se desi preziveces, iako je strah od nepoznatog normalan moras ga savladati. Drugo, trudi se da sto manje razmisljas. Ja se divim ljudima koji to umeju! Samo pusti da sve ide svojim tokom, vreme je najbolja tableta, neces ni primetiti a prestaces da mislis i da se nerviras zbog toga, pa ces na koncu konca sama sebi postati smesna. Osecaces se glupo sto si to uopste i radila. Nema tu preterane filozofije, i znam da je meni lako da sve ovo pisem, ali samo pokusaj i sve ce biti bolje, u to mogu da se kladim.
    Naravno, ovo sve vazi u slucaju da se radi o tebi i da je ozbiljno, ako nije zaboravi i nemoj mnogo da se smejes :-)

    Autor sopran87 07 Mar 2010, 19:37

    Barbie,
    znam da ide tako. Ovo je deo, kao što rekoh jedne veoma komplikovane 4-dimenzionalne puzzle, tj. jednog običnog života. Malo razmišljanje, male osobe...

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:05

    Anđelko,
    hvala tebi na inspiraciji :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:06

    Mesečino,
    ne stidi se i ne boj se toga i naći će se neko ko će to moći da ti uzvrati :*

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:07

    Miro,
    snovi jesu veliki, a očekivanja su njihove posledice :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:08

    Sopran,
    :) ne smejem se mnogo ;) ali se smejem jer volim smeh. Pustila sam da takozvano "vreme" i događaji reše sled stvari. Ne razmišljam mnogo ali misli se povremeno same nametnu, pa ih pustim da se malo isprazne ne bi li popustio pritisak unutar ove ljušture...
    Hvala ti :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:10

    vreme sve rešava...ublaži rane, ostavi sećanje na lepo, ono loše izbriše ili bar izbledi...

    Autor sanjarenja56 07 Mar 2010, 20:32

    Sanjarenje,
    ne, vreme ne čini to. Mi smo ti koji donose odluke šta će biti, postati. Vreme prolazi nezavisno od nas i onoga šta nam se dešava. Znam dosta priča o ljudima koji su sebi uništili život zbog neispunjenih želja i neuzvraćenih osećanja. Ja sam odlučila da nisam jedna od njih. Pamtim odlično i dobro i loše, vreme to ne menja. Ali ja menjam sebe, kako i u kom pravcu, zavisi samo od mene.

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 20:37

    Tragovi su uvek u nama i oko nas, kao putokazi na cestama. Nekada po koji posivi, ali i dalje je tik ispod povrsine osecaja, vreme je tada samo mogucnost koja visi izmedju sna i jave... niti je dobronamerno niti je zlonamerno, ono samo nastavlja napred i na nama samima je da li cemo uz rame vremena koracati, da li cemo isto zgrabiti rukama i oblikovati svoj zivot, ili jednostavno sepati za vremenom, i cekati bilo sta da nam ponudi...

    Moram izdvojiti ovaj deo:
    "Možda su moji snovi suviše jaki i veliki da bi bili deo ove stvarnosti..
    a možda je i ova stvarnost samo mali delić mojih snova..."
    Svidja mi se. : ) Pozz.

    Autor username 07 Mar 2010, 21:02

    Username,
    ovo što si izdvojio je neka vrsta mog motoa, koji me stano podseća na to da imam snove koje ostvarujem, nekada sporo, nekada brzo. Ali kada se okrenem oko sebe, vidim da je ova stvarnost zaista, samo mali delić mojih snova i da idem u susret novima, uvek jačim i većim.
    Što se vremena tiče, u potpunosti se slažemo :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 21:06

    Videla si pesmu na sajtu?
    pozz

    Autor Анђелко Заблаћански 07 Mar 2010, 22:25

    Ajoj Bea, previše ozbiljno shvataš život, pa i ljubav..a to je sve igra..kao da igraš lastiša u toaleti za operu.. ;)

    Autor Milko 07 Mar 2010, 22:27

    Poznata situacija.(Hvala)

    Autor snowy 07 Mar 2010, 22:53

    Anđelko,
    nisam,. sada ću pogledati :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 23:46

    Milko,
    ti se baš igraš ;) :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 23:49

    Snowy,
    nema na čemu :)

    Autor bealiever 07 Mar 2010, 23:50

    Anđelko,
    zahvaljujem na postavljenoj pesmi :)

    Autor bealiever 08 Mar 2010, 00:11
Dodaj komentar





Zapamti me